Finiširaću ti kičmu, finiširkom za kičmu.
Kičma noći kasni. Malo.
Prelomljena je – krc, krc – otprilike do pola.
Pažljivo sam prošao taj deo u PDF-u, reč po reč, zabeležio slučajne greške i poslednje sitne ispravke. I prosledio dalje.
Tu je zapelo. Čekam da dobijem drugi deo da bih uradio isto. Kada završim, a ne treba mi mnogo vremena, to će biti to.
Nije bilo problema da se postigne prvobitno zacrtan februarski rok. Nije uprskao čak ni onaj od kog se to najviše očekivalo. Ali, kao i najčešće, moralo je da dođe do nepredviđenih okolnosti. Ovaj put bila je to bolest jednog od nezamenljivih članova tima, tehničke urednice, zbog čega je izgubljeno više od nedelju dana. Kada se radi o knjizi, nije mnogo.
Novi realni rok je druga polovina marta.
Do tada pročitajte siže sa zadnje korice. I duuugačak odlomak iz prvog poglavlja.
Sledeći put ću vam malo pričati o nastanku korice.
