Rubrika  Pop Lit, Huper #444, novembar 2008.

Džejms Kramli (1939 – 2008), svetac zaštitnik detektivske proze u razvratnom, razočaranom post-vijetnamskom periodu, više nije sa nama. Smatrali su ga nezakonitim književnom potomkom Rejmonda Čendlera, velikog poete kriminalističkog žanra, i Hantera S. Tompsona, začetnika psihodeličnog žurnalizma – što Kramlijeve romane čini prvim „gonzo“ krimićima. Drugim rečima, očekujte seks, drogu, nasilje i bizarnost, ali opisane tako poetski ležerno kao da se radi o vrsnoj kantri baladi. Kada je Kramli svojevremeno zakasnio deset minuta na književnu tribinu na kojoj je dočekan kao heroj, vadio se na to da je izgubio sat. Raspoloženi student iz publike pitao ga je ima li predstavu gde. „Naravno“, rekao je pisac. „Izbacio sam ga kroz prozor kola u El Pasu 1978. godine.“

Bio je jedan od tri Veličanstvena Džejmsa iste generacije velikana modernog krimića: pored prepoznatljivog stila „grube škole“ i protagonista sklonih porocima, vezivao ih je još i snažan pečat lokaliteta. Kao što Džejms Elroj savršeno vlada osunčanim i kvarnim Los Anđelesom, Džejms Li Berk egzotičnim jugom, tako Kramliju pripadaju planine, prašnjavi drumovi i barovi Severozapada Sjedinjenih Država. „Kramlija ne čitate zbog zapleta“, kaže književni kritičar Vašington Posta Patrik Anderson. „Čitate ga zbog odmetničkog stava, sirove poezije, scena, pasusa, rečenica, trenutaka. Zbog advokata  ’čiji je osmeh bezazlen poput prvog martinija’.“

U svom opusu nema jednog, već dva detektiva. Startovao je sa Majlom Milodragovičem, privatnim njuškalom nama posebno zanimljivog imena, u The Wrong Case (1975), ali je zbog neraščišćenih autorskih prava sa bivšim izdavačem za naredni roman morao da smisli novog, za Amerikance podjednako jezikolomnog, po imenu C.V. Šugru. Ostatak karijere, sve do poslednjeg romana, The Right Madness (2005), vraćao im se na smenu. Budući da su obojica ženskaroši i ljubitelji dobre kapljice (ni šmrkanje kokaina nije im strano), a Kramli majstor upečatljivog pripovedanja u prvom licu, čitaoci su želeli da znaju kako najlakše da razlikuju njegove junake. „Majlov prvi poriv je da vam pomogne“, objašnjava Kramli. „Šugruov je da vam puca u stopalo.“ Što ovaj i radi dok ispituje posebno neprijatnog zlikovca, i to dvaput. „Jednom da mu skrenem pažnju… drugi put da mu dam do znanja da sam ozbiljan.“

Read more

Rubrika  Pop Lit, Huper #443, oktobar 2008.

Književni horor već neko vreme nije ekskluzivno igralište dečaka, delom jer žensko spisateljsko oko spremnije odbija da žmuri pred neprijatnom istinom – radilo se o fizičkom (i psihičkom) nasilju, onostranim čudovištima ili „samo“ univerzalnom ljudskom stanju – a delom jer umešnije barata skladnim brakom između užasa i osećajnosti. Upoznajemo kraljice horora danas, izostavivši dežurne gospodarice bestseler listâ koje nam, sve odreda, nemaštovito sišu krv na jedan način –  vampirima. Zanemarićemo, dakle, En Rajs, Lorel K. Hamilton, i novu mormonsku visokotiražnu atrakciju za decu i omladinu, Stefani Majer; Šarlejn Haris, još jedna bestseler-mašina, po čijim romanima Alan Bol (Šest stopa pod zemljom) snima televizijsku seriju True Blood za HBO (takođe o vampirima), zapravo je spisateljica krimića. Mnoge su bivše veličine proredile objavljivanje, potpuno napustile žanr ili se preselile u neki drugi. Umesto njih, pozabavićemo se vedetama koje su konzistentno prisutne, prodorne i pismene, ali još nedovoljno popularne. Ne sekirajte se mnogo ako niste čuli za njih. Njihovo vreme tek dolazi.

Polje na kojem sam umro: Čeri Prist

U jednom od savršenijih primera internet-marketinga sa više nego zasluženim pozitivnim ishodom, Pristova je na sebe skrenula pažnju kačeći na blog odlomke iz svoje neobjavljene proze, što je praksa od koje ne odustaje ni sada, posle tri sjajno prihvaćena romana i u papirnom obliku. U trilogiji savremene, ekscentrične južnjačke gotike započetoj kultnim debitantskim Four and Twenty Black Birds, protagonistkinja Eden Mur vidi duhove, što nije prijatna sposobnost ako živite na nekadašnjem poprištu jedne od ključnih bitaka Američkog građanskog rata; kao da to nije dovoljno, mora još da se izbori i sa trulim nasleđem sopstvenog porodičnog stabla. U naredna dva romana, Wings to the Kingdom (2006) i Not Flesh Nor Feathers (2007), sirota glavna junakinja suprotstavlja se sopstvenim vizijama, prirodnim nepogodama apokaliptičnih razmera, armiji zombija i živopisnom stvorenju iz lokalnog folklora. Fathom, prvi tematski samostalan roman Pristove koji se sa nestrpljenjem očekuje krajem godine, mešavina horora i urbane fantastike, obećava epski sukob dobra i zla, između drevne rase čudovišta koja je živela u izbeglištvu od nastanka sveta i netipične heroine zamrznute u kamenu poslednjih osamdeset godina.

Preporučena lektira: Four and Twenty Black Birds (2005)

Read more