Povodom dvestogodišnjice od rođenja prve srpske slikarke, Katarine Ivanović, Narodni muzej u Beogradu je u decembru 2011. organizovao izložbu većine njenih dela koje je umetnica ovom muzeju zaveštala još za života.

Impresivno dizajniran, prelomljen i odštampan, katalog izložbe sadrži radove, impresije i doživljaje grupe mladih autora sa savremene kulturne scene, koji ilustruju kako se danas razume stvaralaštvo Katarine Ivanović.

Uvršteni su radovi umetnika Ivane Kličković, Jelene Marković, Mirona Mutaovića i Nataše Teofilović, dramaturga Bobana Jeftića i Olge Dimitrijević, pijanistkinje Sonje Lončar, modnog kreatora Bate Spasojevića, istoričara umetnosti Jovane Stokić, Saše Janjića, Tatjane Orbović, novinarke Milice Lapčević i pisca Srđana Tešina.

I u svom tom društvu, srdačno vaš.

Bio je to neočekivan, uzbudljiv i zastrašujuć poziv.

Pošto verujem da je u onome čime se bavim važno uživeti se u svet – ovaj ili neki drugi – saosećati sa njim i što živopisnije ga dočarati čitaocu, zadatak sam doživeo kao izazov, ali i veliku čast. Pošao sam od toga a završio sa kratkom, kratkom pričom, od svega tristotinak reči, nalik onom što se nekad zvalo vinjeta a danas je u svetu poznatije kao flash fiction.

Priča se zove „Boja na prstima“. Govori o poteškoćama sa kojima se suočava svako ko pokušava da stvara – iskreno, nadahnuto, najbolje što ume – a koje su verovatno srodne u kom god vremenu da živite, koju god poziciju u društvu da zauzimate. Nekima je, i pored svega, sigurno bilo teže nego drugima.

„Boja na prstima“ pokušava da zamisli delić onoga što je osećala Katarina Ivanović.