01.02.2010

Blog B92

posted by admin

in

Jednostavan pristup tekstovima koje sam pisao na Blogu B92, između maja 2006. i avgusta 2007.

Četrdeset i sedam komada. U proseku, gotovo jedan nedeljno.

Od tvrdoglavog manekenisanja za Lost, preko neizbežnih in memoriama i sećanja na pokojne heroje, kontemplacija na temu pisanja i knjiga, do ličnih priča (koje su ionako svi sve vreme želeli).  “Stiven King sreće Đorđa Balaševića”, rekla je jedna komentatorka.

U ono vreme, mimo mene se odigravala tako ljuta bitka između blogera i blogera, i blogera i čitalaca, da je moralo da bude masovne kolateralne štete. Kada se slegla prašina i razišao barutni dim, sačuvani su komentari za možda tuce mojih poslednjih tekstova.

Čika sa torbom 2: Povratak poštara 03.08.2007.
“Poštovani, zovem se Milorad Jovanović. Radim u PTT muzeju kao kustos. Obradovala me je Vaša topla priča ‘Čika sa torbom’, kao i pozitivne reakcije čitalaštva. Nikad nisam na jednom mestu pročitao toliko lepih reči o našim poštarima. Želeo bih da Vam poklonim Poštanski kalendar za 2007. godinu.”

Pošteni flert u vulgarna vremena: QOTSA live in Zagreb 2007 22.06.2007.
Uprkos sve prisutnijem utisku da neko istaknuto muzičko ime svira svake večeri u Beogradu, lično i dalje moram dobro da se namučim da bih gledao ono što volim.

The Name of the Game Changer 31.05. 2007.
Ko o čemu. Pogledavši dvodelno finale izvesne serije po imenu Lost - više puta – osećao sam se kao neko ko je bezrezervno voleo svoj omiljeni fudbalski tim kroz pola sezone poraza i kritika, da bi dočekao da ovaj na kraju osvoji šampionsku titulu.

Muzička autopsija 23.04.2007.
Koliko mladih i starih srećete svakodnevno priključene na sve futurističkije slušalice, a isključene iz belog šuma života? Izgledaju kao da ni ne žele posebno u njega da se vrate. A i što bi?

Perpetuum Compile 31.03.2007.
Više puta sam, iz nužde, pravio svoje, kasetne, na C60 ili C90. Za kola, kao poklon omiljenoj kafani ili čak u romantične svrhe – što je jedan od razloga zbog kojih kompilacije uopšte postoje. Poznajem ljude koji ih i danas štancaju u kućnoj manufakturi, za svoju i dušu prijatelja.

Čika sa torbom 27.02.2007.
“Znaš šta mi se jutros desilo? Neko mi zvoni na vrata. Otvorim, pogledam levo – nema nikog, pogledam desno – nema nikog. Vratim se unutra, ponovo zvono. Brzo otvorim vrata, pogledam levo – nema nikog, pogledam desno – nema nikog. Pogledam pravo – ono poštar.”

Sve muke prevodioca 08.02.2007.
Sva siročad Bruklina Džonatana Letema je peta knjiga na kojoj sam potpisan kao prevodilac i prva koju sam – kada mi se, sveža iz rerne, našla u rukama – doživeo kao “svoju”.

Rizično zanimanje: kritičar 23.01.2007.
Šta je bitno kakav je pisac čovek dok god se to ne odražava na papir? Crno na belo, sa malo crvenog.

Listmania 2006 29.12.2006.
Povratak svaštojeda. Vreme je za hornbijevske opsesije, “pogled unazad”, presek anglosaksonskih proizvoda masovne kulture. Sve mi je teže određivati redosled, čime polako ali sigurno narušavam osnovno sveto pravilo lista.

Nagrađen za loš seks 18.12.2006.
Nedavno je, po četrnaesti put, Literary Review dodelio moju omiljenu književnu nagradu: tzv. “Bad Sex Award”. Ovogodišnji dobitnik, dvadesetpetogodišnji Jan Holingshed, pisac prvenca Twenty Something, nagrađen je, prema rečima stručnog žirija, preventivno. Da mu se ne ponovi.

I dalje mislim petak će promeniti sve 05.12.2006.
Lokal patriotizam. Nepotizam. Besramna reklama. Ali, kako da od srca ne preporučim nešto što, bez obzira na registarsku tablicu i poznanstvo, verujem da vredi. Petak, 08.12.2006., Klub Doma omladine. Bend Pionir 10 iz Subotice.

Alo, ođe mobilni… smrti 30.11.2006.
Kraj sveta koji smo poznavali, rekli bi R.E.M. Sve je pokrenula spravica koju i sada imate uz sebe, tu do tastature, u džepu, torbici, futroli, pored ključeva ili cigareta. Mobilni telefon, njime se dičim, pustiću antenu, da na njega ličim.

Nula nula sedmi 26.11.2006.
“Priznaje da puši 60 cigareta na dan, i to mešavinu balkanskog duvana, sa većim procentom nikotina nego kod jeftinijih vrsta. Prosečna dnevna potrošnja alkohola mu je u domenu pole flaše žestokog pića… Pritisak mu je blago povišen, 160/90… Smatram da su ovi simptomi rezultat oficirovog načina života. ”

20 godina kasnije 19. 11.2006.
Imao sam precizno ugovoren sastanak sa prošlošću: jedan “osmi be” osnovne škole iz subotičkog predgrađa slavio je dvadesetogodišnjicu male mature.

Na Sajam! 31.10.2006.
Grupica neobuzdanih, golobradih dečaka u majicama agresivnih slogana pocupkivala je ispred blagajne i skandirala: “Sad ćemo da žderemo!” Pomislih, ishitreno: To! Konačno neko ko ne krije da ide na Sajam knjiga zbog pljeskavica. “Sad ćemo da žderemo gumene bombone!” Protiv suvog života pisac nema nikakvu šansu.

Duga zima pred TV kaminom (2): Novajlije 21.10.2006.
Svaka serija je jednom bila nova. I one koje su se u međuvremenu etablirale, pa i više od toga, morale su da prođu kroz pakao prihvatanja. Pokazavši šta imaju, jesenji premijerni naslovi čekaju presudu.

Duga zima pred TV kaminom (1) 11.10.2006.
Dok domaće televizije još nisu otkrile sve svoje jesenje adute baždarene prema specifičnostima ovdašnjeg tržišta (ha!), preko bare situacija je manje-više jasna. Dobar rizikuje, loš nema petlju. Kao svuda.

Rizično zanimanje: pisac 27.09.2006.
Ne zbog onoga što piše, mada bi možda trebalo. Ni kada se bavi politikom. Za pisca postaje opasno – često po život – kada završi kao glavni junak tuđe knjige.

Čini li knjiga korice? 19.09.2006.
Odelo ne čini čoveka. Ne sudimo o knjizi na osnovu njenih korica. A obrnuto? Šta je sa pakovanjem tog “najboljeg druga”? Kada nam je stvarno bitno kako knjiga izgleda?

Frak! 10.09.2006.
Njeno ime je Battlestar Galactica. Nije nekadašnji istoimeni televizijski odgovor na Ratove zvezda koga se neki od nas još sećaju, već njen promišljeni apdejt. Samo kakav.

Da je Pera otišao pravo u policiju 04.09.2006.
Budući da voli da osmišljava nove svetove po strogom principu kauzaliteta, jedna od omiljenih igrački naučne fantastike je alternativna istorija. Znate već: odaberete raskrsnicu na mapi istorije, može ključnu ali i naizgled nebitnu, i pođete onim drugim putem, čisto da vidite šta bi se dogodilo.

Havarija i ja 30.08.2006.
Ako je prethodno veče provod bio dobar, on nije kompletan ukoliko sutradan ne pozoveš bar jednog od saučesnika u zločinu, raspitaš se za njegovo junačko zdravlje, zajednički pretresete hajlajte i kukate malo jedan drugom da bi vam bilo lakše.

Bookgasm 21.08.2006.
U svakom većem gradu preko grane moja obavezna usputna stanica je knjižara sa knjigama na stranom jeziku. Taj ritual upražnjavam još od mitskih tura po Trstu sredinom osamdesetih. Tokom godina, po berićetnom safariju istakli su se, razumljivo, Zagreb, Ljubljana, Minhen, London, Njujork.

Sziget ’06, subota: Ludaci, bogovi, vanzemaljci 15.08.2006.
Kao u nekoj zlokobnoj naučnofantastičnoj viziji, budimpeštanski Sziget festival je kolektivni entitet koji je, vremenom razvivši sopstvenu svest, počeo da živi nezavisnim životom. Nema te visine sa koje možete da sagledate šta se sve u isto vreme na njemu dešava. Mogu samo da zamislim organizacijsku noćnu moru. Ili ne mogu.

Zagrevanje za ostrvo: reminescencija 09.08.2006.
Poslednji put sam bio na festivalu po imenu Sziget od 14. do 21. avgusta 1997. Izdržali smo punu nedelju, po dvanaest aktivnih sati dnevno, uz pomoć galskog enerdži-koktela “točeno pivo/unikum/prašina”.

Lostalgija 03.08.2006.
Televizijska serija Lost imala je iritantno neujednačen raspored emitovanja na matičnom tlu prošle sezone. Pauze su se kretale od “običnih” (preskočena sedmica), do one zločinačke petonedeljne oko Nove godine.

Odlazi Razbijač: Mickey Spillane (1918-2006) 28.07.2006.
“Dok sam za šankom ispijao viski, nadao sam se da osoba koja je pila iz čaše pre mene nema zaraznu bolest.” Ili već tako nekako.

Off-Palić 5: SU! Simpatični luzerski šarm 21.07.2006.
Jedan moj srednjoškolski drugar je govorio: “Dok god ti pesak krcka među zubima, znaš da si u Subotici.”

Off-Palić 4: “Mali ste, al’ ste drčni!” 20.07.2006.
Glasio je kompliment pevača subotičkoj publici tokom koncerta. Nije mala stvar.

Off-Palić 3: Sunce je ponekad crno 19.07.2006.
A sada nazad tamo gde sam ja, na Mlade autore Evrope, iza Ženskog štranda, na drugom kraju jezera.

Off-Palić 2: Night of the Living Russians 18.07.2006.
Protiv neočekivano ljute hladnoće borili smo se domišljato: pozajmljivanjem odeće, preklinjanjem zakasnelih da usput ponesu rezervne slojeve, kombinovanjem sedenja i stajanja (ne preporučujem sedenje), varanjem (brzim svraćanjem u unutrašnjost Yachting kluba po dozu toplote i dima). I, ko voli, “alkiholom”.

Off-Palić: Jezerska bitka 17.07.2006.
Budući da sam poreklom iz kraja, taj Palićki filmski festival je tokom godina nekako postao rutinska stvar u mom životu. Kako i ne bi, trinaesta inkarnacija, ej. Budi uspomene.

Neizbežna pretpostavka nepotizma 12.07.2006.
Momak po imenu Joe Hill nova tridesetčetvorogodišnja zvezda američkog književnog horora i tzv. “mračne fantastike”. Radio je naporno da bi to postigao. Poslednjih nekoliko godina objavio je pregršt priča na uticajnim ali nekomercijalnim mestima, pokupio odlične kritike u žanrovskim glasilima i osvojio relevantne esnafske nagrade. I svi se slažu da je više nego dobar. Ne obazirimo se onda na činjenicu da je sin Stivena Kinga. Ili barem probajmo.

Festival taštine 06.07.2006.
Pitanje je sve češće. Koji je muzički festival ovog leta baš po tvom ukusu? Moj odgovor je, sebično: “Jedan u Čikagu.” Toliko me privlači, da bih otkolenao do njega da mogu.

Čovek koji je suviše znao 01.07.2006.
Iako možda ne spadaju među najličnije, o nekim temama teško pišem, jer ne želim mnogo da ih seciram. Ali, ponekad se mora.  Kao što Bill Hicks nije mogao da otćuti.

Veronika, sa Marsa 25.06.2006.
Još jedna televizijska serija koju ne možete da pratite normalnim putem – što će reći, na domaćim kanalima – Veronika Mars, prozvana je “najpametnijom tinejdžerskom serijom posle Bafi“. Za neke je njen tinejdžerski šmek – iako daleko od klasičnog – baš ta opna koju ne mogu da probiju.

Sex Libris 21.06.2006.
Kraj godine ni na vidiku, a već ne može da se živi od raznih lista. Šta da radim. Primećujem ih, jer ih volim. Ali… dvadeset i pet najseksi knjiga svih vremena?

Demaskiran! 17.06.2006.
Strip retko dospeva u prave, zvanične vesti (ako ne računamo zezanje u Danskoj, a ne računamo, jer se nije radilo o stripu, iako su ga mnogi pogrešno predstavljali kao takvog). Još ređe iz čisto stripovskih razloga.

Svaki dan osmi mart 12.06.2006.
Zamislite ovo: svi muškarci na Zemlji istovremeno bace kašiku. Dobro, osim jednog – iz nepoznatog razloga pošteđenog – mladog njujorčanina po imenu Jorik. I njegovog majmuna. Stvarno majmuna, po imenu Ampersend.

Lopta je šiljata 07.06.2006.
Odbrojavanje počelo. Još malo pa će nam se zazeleniti mali ekrani. Zato ću malo da vam pričam o fudbalu gde ga ne očekujete. Znate već, kao kod Pajtonovaca, kada loptu pikaju selekcije grčkih i nemačkih filozofa, i, posle početnog masovnog empirijskog zbuna, Arhimed utera gol za Grke (“Eureka”).

Sunce, seks, skribomanija 01.06.2006.
Iako hladnog juna gospodnjeg 2006. to još deluje neverovatno, srećnici među nama završiće ovog leta na plaži. I dok se, nauljeni faktorima svih faktora, krčkaju na suncu – ne mogu sve vreme provesti u vodi – moraće nešto da rade.

Zavera 29.05.2006.
Sećate li se svog prvog prvog stripa? Ja, da. Posle njega, ko što kažu, više ništa nije bilo isto.

Kako još nisam zavoleo bombu? 25.05.2006.
Ako u subotu uveče sedim pred televizorom, znači da se prethodnih dana preteralo s zabavom; u tom stanju pogledaću bilo šta. Kako nisam veliki ljubitelj dokumentaraca i naučnih emisija (zbog čega sam u poslednje vreme u manjini), teško bih se drugačije odvažio da pogledam 190 minuta poluigranog filma o bacanju atomske bombe na Japan. U subotu uveče.

“Smešno, jer je istina” 21.05.2006.
Iako ne vidim neku direktnu korist od toga što su akademici prigrlili Simpsonove, lepo je pročitati tako nešto crno na belo, odbranjeno zdravorazumskim argumentima. Obeležimo s petnaest mojih omiljenih štosova iz serije. Danas ovih, iskopanih iz malog mozga.

Lostovanje 16.05.2006.
Kutak za štreberski trenutak. Vi koji negujete Lost u svojim životima znate da ste zabrazdili kada:

Upecan isprva 10.05.2006.
“Šta nosiš u košarici, devojčice?” Navodno svaki veliki zavodnik ima svoj pick-up line, jednu rečenicu uz čiju pomoć nepogrešivo odvodi netom upoznatu devojku kući. Legenda kaže da je Rod Stjuart svaki put poentirao s gorenavedenom (doduše, da bi upalila, verovatno morate biti Rod Stjuart). Prva rečenica u svakom romanu svojevrstan je pick-up line.

Životinjska karma 06.05.2006.
Ko da nisam imao pametnija posla, devedesetih sam se često jeo kada bi rokenrol, nemajući kud, sklonište potražio u pozorištu, kada bi se život knjige završio već refleksnom književnom večeri, a naročito kada bi neki strip, u nedostatku publikacija, bio viđen (ali ne i čitan) isključivo u likovnim galerijama.

Comments are closed.