H’aint we got all the fools in town
on our side? And ain’t that a big
enough majority in any town?

– Mark Twain, Huckleberry Finn

Godinama sam gomilao knjige Rossa Thomasa kao da se spremam za smak sveta i odlagao njihovo čitanje jer sam uvek mislio da imam nešto preče i pametnije. A i zato što sam bio siguran da će mi se dopasti kad jednom dođu na red. Jedino nisam znao da će mi se baš ovoliko dopasti.

Ross Thomas je misterija, anomalija, ljubomorno čuvana tajna krimića. Od 1966. do 1994.  napisao je 25 romana, a legenda kaže da je svejedno kog se dohvatite jer su svi jednako dobri. Odlučio sam se baš za ovaj zbog neobičnog naslova, jer se u mudrijaškoj literaturi pominje češće od ostalih (iako je Edgarom ovenčani Briarpatch možda slavniji) i zato što mi je namigivao.

The Fools in Town Are on Our Side (1970) je istorijski, ratni, špijunski, politički, kriminalistički roman sa elementima satire. Evo zakunem se u šta hoćeš. Iako konstantno vickast i posoljen poetskim aforizmima, zapravo je brutalan – u seksu, nasilju i međuljudskim odnosima – kako je to samo bilo obavezno sedamdesetih (mada sam u svakom drugom pogledu stalno morao da se podsećam da nije pisan danas). U složenom ali preglednom zapletu sledimo tri vremenska rukavca radnje, a pripovedački sve teče lako i glatko kao pesma. Život je nekad lep.

Thomas je, inače, ozloglašen po ljubavi prema nadrealno egzotičnim imenima, kao Lucifer Dye ili Homer Necessary. Koliko znam, ovde je prvi put upotrebljen motiv mafijaškog bosa koji posećuje psihijatra.

Bio sam srećan kao tinejdžer kom testosteron izlazi na nos sve dok nisam završio roman. Onda je ova sadašnja pamet povezala – preostalo mi je još samo dvadeset četiri.