Velikani nas i dalje napuštaju, a sve je manje onih koji mogu da ih zamene. Od srede 06.07. 2005. sa nama više nije Ed McBain; preminuo je u sedamdeset osmoj godini od raka grla. Pisao je brzo, mnogo i dobro. Iako se snalazio u svakom žanru - čak i naučnoj fantastici - najpoznatiji je kao pionir tzv. "romana policijske procedure". Praktično ga je svojeručno ustoličio kao podžanr serijom od preko pedeset izvrsnih i popularnih romana o "87. policijskoj stanici". Pod svojim mejnstrim identitetom, Evan Hunter, potpisao je klasike kao što su Džungla na školskoj tabli i scenario za Hičkokove Ptice. Iako godinama nisam čitao ništa novo od njega, i danas se živo sećam koliko su mi u tinejdžerskom dobu značila remek-dela kao što su Give the Boys a Great Big Hand (1960), Eighty Million Eyes (1966), ili Ice (1983). Poslednja knjiga koju sam kupio prošlog meseca je ogromna antologija novela na granici romana iz pera McBainovih omiljenih autora (između ostalih, Stephen King, John Farris, Joyce Carol Oates, Lawrence Block). McBain i njegov rad pominju se na dva mesta u Crnim cipelama .
 

Vršački pisac, pesnik i teoretičar stripa Ilija Bakić priredio je gostujući separat "domaće fantastičke priče" u književnom časopisu Naš trag iz Velike Plane, sastavljen od dvanaest priča, od kojih je više od polovine napisano specijalno za ovu priliku. Od starih žanrovskih kuka do sasvim mladih nada, imam čak nekoliko favorita, a pretpostavljam da će svako imati svoje.

Među svima njima našla se i moja najsvežija priča, "Zaključana soba", nastavak davno zamišljenog ciklusa obrade ključnih (i najdosadnijih) horor arhetipova u formi minijature.

Povremeno i "fantastičari" oblače smoking i stavljaju leptir mašnu.

Tamara Lujak, AJIRMA
Vladimir Lazović, ONO ŠTO KRIJU OD NAS
Ivan Nešić, VEČE KADA JE VILENJAK VILI STIGAO U GRAD
Zoran Jakšić, KUPITE KAMELOT, BLISTAVI KAMELOT
Aleksandar Marković, IZLAZAK ZEMLJE
Goran Skorobnja, LAKO JE BITI BOG
Pavle Zelić, OSMEH ZVEČARKE
Oto Oltvanji, ZAKLJUČANA SOBA
Tihomir Jovanović, SVEMIRSKI GULAG
Darko Tuševljaković, TLO POD MOJIM NOGAMA
Petar Petrović, ZVER IZ PAVILJONA
Ilija Bakić, CASUS
 

Još se oporavljam od koncerta kanadskih Nomeansno, u SKC-u, 04.07.2005. Iako u ovom slučaju ne može da se govori o poslovično zakasneloj poseti bivših legendi – iz prostog razloga jer su oduvek bili a band's band, u poodmaklim godinama za “rokere” još pre petnaestak godina, a kao dugogodišnji puleni Biafrine Alternative Tentacles daleko od trendovskih fluktuacija u muzičkoj industriji – pred sâm koncert ipak sam prokomentarisao kako bih, da sam ih gledao cca 1990., dok su još bili sa gitaristom Endijem Kerom, verovatno pao u nesvest. Na kraju se ispostavilo da mi se to zamalo ipak nije dogodilo. Kad se uzme u obzir atmosfera na koncertu, dvosatno izgaranje na bini, neobična, ali promišljena set lista, možemo biti sigurni da nismo ništa izgubili što smo ih gledali tek sada, čak naprotiv. Kao što reče jedan moj prijatelj, "Niko mlađi od braće Rajt više nema prava da se žali na umor ili nedostatak energije". Izazivanje ovolike količine sreće po čoveku ne bi smelo da bude legalno. Vanvremensko, religiozno iskustvo.

 

Skoro da je previše dobar da bi bio istinit. Prvo, nije fotokopiran, već štampan. Drugo, u pristojnom tiražu. Treće, profesionalno opremljen. I onda sadržaj: ekskluzivni intervju sa imenom kao što je Ursula Legvin, plus iscrpan esej o njenom stvaralaštvu. Nove kolumne stalnih kolumnista (postoji zanimljiva greškica u mojoj, čak se na bizaran način uklapa u deo teksta u kojem se našla). Gomila književnih i filmskih kritika. Perverzija po imenu Petlja. Strip. Plus četiri sasvim nove priče afirmisanih žanrovskih imena, među kojima i moja skorija, "Dobra dela", koju je izdašno ilustrovao Petar "JB" Petrović. Kažu mi da se Emitor 452 može pronaći u knjižarama Beopolis i Plato, striparnici Alan Ford, ali i IPS-ovima i Stubovima kulture širom zemlje.
 

Kako započeti blog?

Da se odmah razumemo: ovo nije pravi blog, već samo stranica sa vestima u obliku bloga. Znate već, uobičajene stvari: šta se novo očekuje iz pera ovog pulpmeistera i ostalo u kategoriji "razno" vredno skretanja pažnje: najave, preporuke, podela dobrog raspoloženja, povremeni pismeni brejnstorming. Korisno za one kojima je stalo; oni kojima nije, verovatno neće ni da svraćaju. Dakle, nije blog; ne pravi.

Ali, kako ga započeti?