>>Ne jedna, već dve sjajne vesti iz tabora najslađe edicije na svetu: "Hard Case Crime" objaviće u novembru 2008. godine novi roman vašeg i mog starog znanca poznatijeg kao David J. Schow, Gun Work, prvi posle Kiše kao metak (2003). I to nije sve. Neiscrpna riznica modernog ali i bezvremenog noir-a takođe je iskopala neobjavljeni triler legende po imenu Roger Zelazny, The Dead Man's Brother, volšebno zagubljen tokom sedamdesetih. Kompletirani roman prvobitno naslovljen Apostate's Gold među Rogerovim spisima pronašao je njegov sin Trent, koji će napisati i pogovor.

>>Intervju sa Svetim Nikom prepun predivnih anegdota kome se iznova vraćam (link posredstvom drugara od Popdepresije). Farbanje kose, zulufa i brkova? Muzički spot sa P.J. Harvey kao video ekvivalent ozloglašene scene između Jacka Nicholsona i Jessice Lang na snimanju Poštar uvek zvoni dvaput? Uz novi album - čiji sam, podozrevam, manjinski fan - neophodna visinska priprema za predstojeći koncert u Areni.

>>Internet je jedno čudno, predivno mesto, više i od voljenog ostrva. Nezasitost posle odgledane epizode Lost-a sada svake nedelje može da se leči novom preprič-pesmom grupe Previously On Lost. Naravno, obratite pažnju na tekstove (Siiiiiii---eeeeed/ Why you gotta make these people die-eee/ Since when are you a secret agent spy-eee/ Making all the pretty women cry-eee/ Siiiii-eeeed.) Recap-rock rocks!


 

Prvi utorak u mesecu... novi Huper.

U svežem ruhu, kao picnut za žurku. Zaslugom dobrodošlog pojačanja, Andreja Dolinke, u svojstvu dizajnera.

Unutra i dalje bogato, svi dežurni krivci (i poneki novi) na okupu. Ako vam se slučajno dopadne, preporučite dalje. Časopis zavređuje publiku.

"Pop lit", stranica najkonzervativnijeg izgleda (Andrej: "To je zato što te poznajem"), priklanja se zgodno tempiranoj temi broja – braća Koen, oni Oskarovci – te bistri Kormaka Makartija.

Naslov teksta? "Mračni vestern duše."

Parafraziranje tuđih naslova je bolest.

 

Šuška se već nedelju dana, ali sada je zvanično: štrajk filmskih i televizijskih scenarista je okončan. Nisu dobili baš sve što su hteli – ionako je bilo nemoguće – ali izgleda da su prošli bolje nego što je bilo ko zdravo ciničan prema sindikalnim bajkama mogao da se nada. Ja svakako nisam.

Michael Moore je izjavio da se ovakva pobeda očekivala pre od fabričkih radnika nego od likova koji su dobijali batine u školi zato što stalno nešto piskaraju u sveščicu. Hm, na stranu retka pro-intelektualistička dobra volja, ali obožavam kad počne da se glorifikuje, idealizuje i mistifikuje.

Sad brzo nazad na posao.

Sve vaše omiljene serije, koliko epizoda i kada.

I, naravno, najvažnija.
 

Novi Huper već neko vreme ne liči ni na jednu dosadašnju inkarnaciju – pogotovo ne iz perioda citiranog reklamnog slogana – a svakim brojem je sve bolji. Sadržajem se uglavio na pola puta između Ritma i XZ, jedino za donekle mlađu publiku. Pošto neki od nas nisu ni izašli iz puberteta, to je sasvim okej.

Kao i uvek, teško je raskrstiti sa nasleđem, ali ne i nemoguće. Urednica Marija Babić-Milovanović osvežila je redakciju nizom zvučnih imena.

Uzmite za primer februarski broj. U njemu, između ostalog:

Marčelo ima stalnu slobodnu kolumnu, Maja Uzelac filmsku, Ivan Lončarević piše o muzici "nekih drugih osamdesetih", Miško Bilbija o DVD izdanjima, Svetlana Đolović o Bruceu Springsteenu, Freedom o svemu, Uroš Stojanović i Dimitrije Vojnov sparinguju na temu najboljih domaćih filmova i pomoćne filmografije uz Ognjenku, intervjuiše se Vudu Popaj, pozajmljeni David Byrne tumači turbulencije u muzičkoj industriji...

Plus, još više muzike i filma.

Plus, prvi tekst vašeg Pulpmeistera u novoj, redovnoj rubrici mudrijaškog naziva, POP LIT.

Ima šta da se pročita za 109 dinara.

Doduše, ne nadajte se previše ukrštenicama.

 

Kada je projekat strip antologije Balkan Twilight začet krajem pretprošle godine, ideja je bila da se sučele ljudi od reči sa ljudima od crteža i vidi šta će od toga ispasti.

Ispalo je da je urednik Vlada Palibrk imao dobar instinkt kada je uparivao buduće saradnike. Mene je spojio sa zagrebačkim crtačem Igorom Hofbauerom, poznatom po plakatima za "Močvaru", ilustracijama za knjige i, relativno odnedavno, stripovima. Već prvi pogled na njegove radove otkrio je sve što mi je bilo potrebno: izgrađen stil, površinska sličnost sa Charlesom Burnsom, a zapravo sto posto "Igor Hofbauer". Sa njim bih mogao nešto da uradim.

Pošto Igor saobraća na relaciji Beograd-Zagreb-Ljubljana, uspeli smo da se sretnemo početkom prošle godine i okvirno dogovorimo šta ćemo i kako. Shvativši da postoje određene sličnosti u pop/kulturnom ukusu i doživljaju sveta (kroz tamna sočiva), Igor mi je velikodušno prepustio da sâm odlučim kakva priča bi nam najbolje legla. Složili smo se da obojica volimo noćno urbano okruženje istočnoevropskog šmeka, sa sve tramvajima.

Mogao sam da se odlučim za "lenju" varijantu i prosledim Igoru neki svoj već postojeći prozni pokušaj da ga on sâm adaptira. Nije bio te sreće. Uživam u pisanju scenarija, a tako retko to radim. Idealna prilika da sednem, smislim potpuno novu priču i isporučim analni full script. Protrljavši ruke i obrisavši bale, uvrstio sam svaki svakcati detalj, sve do preloma table. Tek kada sam poslao kompletiran scenario, shvatio sam da u njemu nema tramvaja. Sada vidim gde sam mogao da ga uguram, ali tramvaj je sada prošao. Možda i bolje.

Igor je, naravno, kompletan autor i svoj čovek. Ima nekoliko stripova po svom scenariju – koje sam čitao i koji su mi se dopali – što znači da je glavno pitanje: šta ću mu ja uopšte? Dao sam mu punu slobodu da menja sve što misli da će bolje funkcionisati, pod uslovom da me konsultuje za drastične izmene.

Divna 2007. bila je, čini se, godina paklenih obaveza za sve. U jednom trenutku, Igor je najavio da će kasniti, ali i obećao da će svakako završiti svoje. Zbog toga između nas nije bilo apsolutno nikakve komunikacije tokom njegovog konkretnog rada na stripu. Nacrtao ga je u surovom tempu pred istek produženog roka za sve učesnike u antologiji, a jedini uvid u budući izgled imao sam preko fotografije koju je u fotofinišu poslao uredniku Vladi kao opipljiv dokaz da "stvarno radi". Prema Igorovim rečima, "ovo smo napravili kao režiser i snimatelj koji se na setu nisu sreli niti na minutu."

Strip se zove "Čehovljev sindrom". Najprostije bi se dao opisati kao General, njegova žena i njen ljubavnik, lopov. Igor je udovoljio svakom mom sitničavom prohtevu, tako da sve na kraju izgleda onako kako sam zamislio ili bolje. Omiljene su mi njegove perspektive, posebno poluptičije (koje meni lično, kao neostvarenom crtaču, nikada nisu polazile za rukom). Trenutno najdraži segment mi je poslednji flešbek, onaj u kome je crtač imao najviše kreativnog udela.

Moram li posebno da napomenem kako sam oduševljen ishodom? Ne možete ni da zamislite koliko je to retko.

U stripu bez ijednog jedinog tramvaja.
 

Strip antologija
BALKAN TWILIGHT
kreativni okršaj između stripa i književnosti
(Kulturni centar Pančeva, 108 strana)

Oto Oltvanji / Igor Hofbauer
Miodrag Đorić / Nina Bunjevac
Slobodan Tišma / Aleksandar Zograf
Aleksandar Stankovski / Goran Dačev
Vasko Popa / Danilo Milošev – Wostok
Nemanja Mitrović / Studiostrip (Aleksandar Opačić & Radovan Popović)
Đorđe Tomić / Vuk Palibrk
Karolj Denke / Miroslav Lazendić
Kazi Lidija / Damir Pavić – Septic
Barbara Marković / Damir Rijovič Originalov
Alexia Steiner / Jakob Klemenčič
Željko Obrenović / Milivoj Kostić
Radovan Nastić / Johanna Marcade
Vladimir Palibrk / Franco Sacchetti
Predrag Guberinić / Vladimir Milić
Dragana Mladenović / Maja Veselinović
Visar Arifaj / Yll Rugova
Stanislav Đorđević / Aleksandar Opačić
Franco Sacchetti / Alberto Corradi
Ramunas Yaras / Vladan Nikolić

Četvrtak, 17. januar 2008, 19h
Galerija SKC, Kralja Milana 48, Beograd
otvaranje izložbe stripova i promocija strip antologije
 

Queens of the Stone Age - Era Vulgaris
Najneshvaćeniji bend na svetu uspeo je da otuđi čak i tvrdokorne fanove. Not moi.

Bruce Springsteen - Magic
Iznenađen sam koliko i vi, ali ovo je skoro savršen album. Sleganje ramenima. I'll be the last to die for a mistake.

Radiohead - In Rainbows
"Reckoner" je najtužnija pesma u godini tužnih pesama.

LCD Soundsystem - Sound of Silver
Kad me je Čovek-Sfinga pitao šta mislim je li bolji prvi album ili ovaj, ja se, naravno, skamenio. Spasava život u dugim noćnim vožnjama.

Blonde Readhead - 23
Nisam ni znao koliko mi nedostaje zvuk 4AD-a.

The Good The Bad & The Queen - The Good The Bad & The Queen
Kako je danas samo smešno forsirano rivalstvo između Damona Albarna i braće Obrva.

Soulsavers - It's Not How Far You Fall, It's The Way You Land
Niko ne kaže "Cherry, cherry, cherry" ili "Who's your daddy" kao Mark Lanegan.

Interpol - Our Love to Admire
Iako se moji favoriti ne poklapaju sa popularnim izborom (najdraža A1, redovno preskakao "The Heinrich Maneuver"), vrtelo se često. A tu je i taj smehotresni naslov.

Grinderman - Grinderman
U borbi protiv krize bilo kog doba dovoljno je pustiti lirojevske brke, opasati gitaru i uzjahati pedalu. Podsećanje na bezbrižne dane The Birthday Party, via the Stooges.

Qui - Love's Miracle
Divljak se vratio da se podmladi uz klince. A drugi divljak objavio.
 

Terror, Dan Simmons
Prema neproverenom traču, Simmons je u poslednjem periodu – koji se sumnjivo poklapa sa nizom mlako primljenih naslova – zaglibio u duboku depresiju. Iako je ova tajna istorija o neuspeloj polarnoj ekspediciji tek komadina leda bez svetla na horizontu, nadam se da je znak da se u kreativnom smislu iščupao, jer je sve – jezik, priča, milje – nekoliko harpuna iznad dosadašnjih dometa. Bez problema bih recnuo stotinak strana (i dalje bi ostalo šesto) da bi "transcendentna" završnica više došla do izražaja, ali i ovako ostaje nezemaljsko čitalačko iskustvo.

Spin (2005), Robert Charles Wilson
Knjigu koja počinje godine 4x10^9 n.e. jednako bih poturio onima koji čitaju isključivo SF kao i onima koji ga štapom ne bi pipnuli: retka naučna fantastika koja razoružava osećajem začudnosti, a ne odbija gikovštinom. Kanadski Stephen King je majstor zaraznog poetskog izraza – čim kročite u njegov svet, nema vam napolje. Prva u trilogiji, zaokružena i samodovoljna, savršen je pelcer grandioznih potresa kako u kosmosu, tako i u pojedinačnim ljudskim pričama. Glavni junak je tumplek koji je 40 godina čekao da se ljubav njegovog života smisli, ali mu ne uzmite za zlo.

Crooked Little Vein, Warren Ellis
Otrežnjujući kvazidetektivski pogled na despotiju javnih ličnosti, maltretman medija, pornografiju kao svakodnevicu, telesne modifikacije, kult serijskih ubica, seks uopšte i ljubav posebno – dakle, sve ono što nas čini jedinstvenim zverkama Dvadeset prvog veka. Nema nam spasa.

Poglavnikova bakterija, Boris Dežulović
Dežul obožava koincidenciju. U šest priča sa zapletom, on nas "vara" i zabavlja, diveći se ljudskoj gluposti i "divljini u srcu" kao efikasnim pečatima sudbine. Pored alanmurovske posvećenosti formalnim stilskim zahvatima, ipak je najbitnije njegovo visočanstvo pripovedanje.

Black Man, Richard Morgan
DC Vertigo u prozi, više mi je legao čak i od skoro savršenog Altered Carbon. Prvo, mnogo bliža budućnost. Drugo, Morgan se odlično snalazi u trećem licu. Crne muške preokupacije: krv, sperma i znoj. Srećom, poslovično besno politiziranje nije napadno kako ume da bude. Jedva čekam da vidim kako izgleda novi žanr koji je smislio: fantasy noir.