to Oltvanji je rođen 1971. godine u Novom Sadu, ali je tamo išao samo da se rodi. Čitavo detinjstvo i adolescentski period proveo je u Subotici, za koju je još vezan dragim ljudima i događajima. Sa kraćim pauzama, u Beogradu živi od 1991. godine.

Slučajan susret sa stripom sredinom sedamdesetih (odbačeni, nekompletni primerak Zagora, epizoda "Zaverenici") u zajedničkoj bašti zgrade u kojoj su živeli baka i deda zauvek mu je izmenio život.

Studirao je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu dok nije ugledao svetlo na kraju tunela (sramota ga je da prizna koliko mu je malo ostalo), a onda odustao da bi se posvetio onome što ga više zanima. Quitter!

Prvu priču poslao je sa petnaest godina novosadskom Dnevniku i bio odbijen.

Godinu dana kasnije, sa novom pričom upisao se u ekskluzivni klub "Nije za..." zagrebačkog SF časopisa Sirius.

Prvi roman, krimić flemingovskog tipa, poslao je sa šesnaest godina novosadskom Dnevniku i bio prihvaćen - i u rekordnom roku plaćen. Time je oborio prethodni rekord najmlađeg objavljenog pisca u slavnoj ediciji X-100 (osamnaest godina). Iako je recenzent predložio da se na osnovu prihvaćenog dela piscu ponudi da radi serijal - a ovaj imao sinopsise za narednih bar deset nastavaka - roman je objavljen pod pseudonimom tek dve godine kasnije, zbog frustrirajućih premetačina u godišnjem izdavačkom planu. To je mladog šundmajstora prilično obeshrabrilo. Na osnovu ovih šturih podataka, neko zaludan možda i pronađe o kojem se romanu radi. Srećno.

Iako je objavio bar dve priče u glasilu subotičkog Društva ljubitelja naučne fantastike "Meteor" u drugoj polovini osamdesetih, njegova prva priča u zvaničnoj publikaciji pojavila se u aprilu 1993. godine. Od tada je objavio dvadesetak priča u časopisima od Politikinog zabavnika do niške Gradine, i antologijama od Tamnog vilajeta do Belog šuma.

Sa ilustratorom Ivanom Pejkićem, radio je jednu sezonu na serijalu “Agencija za čudovišta" za Tik-Tak

Pisao je za Vreme i Pressing i svojim učešćem baksuzirao sada ugašene časopise Neon i Huper.

Preveo je knjige Zlatna krv Lucijusa Šeparda, Kiša kao metak Dejvida Šoa (Okean), This is Serbia Calling Metjua Kolina, Prestonica nasilja Džordža Pelekanosa i Sva siročard Bruklina Džonatana Letema (Samizdat).

Dobitnik je nagrade Lazar Komarčić 2005 za priču i prevod.