Uz ove strane knjige sam najlakše podneo 2021. Sve su uslovno krimići (tužite me). Neke su nagrađivane (slučajno). A STAB IN THE DARK se smatra prvim velikim Blokovim romanom iz dugovečnog serijala o melanholičnom detektivu-amateru Metjuu Skaderu. I zaista, prava mala jednostavna, laserski fokusirana otrovna bombona. FAIR WARNING je treći deo spontane Konelijeve trilogije o novinaru (mojoj omiljenoj vrsti istražitelja) u kojoj se usput dokumentuje evolucija savremenog novinarstva – tu smo još kod specijalizovanih uzbunjivačkih portala, na korak do podkasta, a sajt i likovi koji ga vode preuzeti su imenom i prezimenom iz stvarnog života (bio sam šokiran kad nam je otkrio na kraju). Poznajem i poznavao sam više od dvadeset godina ljude koji ne samo da poseduju sve romane Tonija Hilermana (dvadesetak komada), nego su ih i pročitali, a ja sam tek sada otkrio zašto. Tip je razbijao kako piše. U SKINWALKERSIMA su mu se prvi put susrela dva indijanska detektiva iz zasebnih serijala čija je nadležnost rezervat Navaho nacija; najsimpatičniji majstorski detalj je da je stariji moderan, a mlađi konzervativan. Edgarom ovenčani THE CHATTAM SCHOOL AFFAIR je barokni izlet u mračne tajne iz prošlosti jednog minijaturnog mesta i njegove najslavnije atrakcije, privatne škole sa dugogodišnjim ugledom i tradicijom (može da se oprosti od njih, gnjah gnjah). Književno ambiciozan, izuzetan pripovedački talenat. Za kraj, Foletov ubitačni dublet iz 1978. i 1979, slavna UŠICA IGLE koja je, ako mene pitate, savršena mala knjiga, i potpuno nepoznati TRIPLE, o (ne toliko) fiktivnom izraelskom projektu šezdesetih da pokrene vlastiti nuklearni program. Folet je bolje nego iko uspevao da postigne da zaboravim ko sam, gde sam i kada sam, kvalitet koji se najviše tražio prošle godine.
A 2021. su mi u rukama završile i neke sjajne domaće knjige. Što se tiče romana UZVIŠENOST, u redu, pristrasan sam, skoro kao što bih bio prema vlastitom delu, ali probajte, šta vas košta. Niste još čitali ovakvo nešto. CRVENA VODA je bio roman koji me je patosirao, “knjiga koju bih mogao da preporučim svakome” (ovaj, da citiram samog sebe). Pavičić i Kristian Novak su u komšiluku dostigli redak ideal: savršen hibrid krimića i mejnstrima (deo razloga zašto su uopšte toliko čitani), a ja još uvek pokušavam da prokljuvim kako su to uspeli. FIRENTINSKI DUBLET u kom Milovan Glišić juri Džeka Trboseka bio je vrhunska zabava, ali ne samo to: zbog uverljivog pripovedanja i besprekorno istražene građe, kako sa engleske tako i srpske strane, deluje kao da istovremeno pripada korpusu obe književnosti (kako bi to, možda, Dikens uradio?). PETLJA: volim kad se proslavljeni pesnici okušaju u prozi, jer će se gotovo sigurno baviti rečenicom. Rečenica je ovde maestralna. Aleksić je još, pri tom, prevashodno dečji pesnik, pa je kontrast transfera utoliko veći: sadržaj je u svakom smislu žestok (seksa, nasilja i tragičnih sudbina koliko voliš), ali bih rekao da je autoru prijalo, pa se nadam da će biti toga još. MORE JE BILO MIRNO je grafička novela u najboljem smislu žanra: atmosferična, proživljena, emotivna, zaokružena. Tanja i Tatjana su se na kraju pokazale kao savršen spoj: simbiotski, nadograđen, jači u zbiru nego u pojedinačnim delovima. NAŠ VRŠNJAK DYLAN DOG je knjiga eseja, ali kakvih: bez obzira da li ste temi vični ili možda niste (kao ja), u njihovoj toplini prija jednako kao u vrsnim kratkim pričama (uskoro ću otkriti kako je stvarno u Dinkovim pripovetkama, njegova zbirka je pretekla za ovu godinu).
