Audio nastup od 22.05. 2011. u neuništivom “Pogledu iz svemirskog broda” na Radiju 202.

Prvi put za dugoga staža, domaćin Nevidljivi van studija dok gori crvena lampica.

Tri lica knjige u SFpogledu by ottman

Ukazana nam je velika čast. Prema rečima na Sferkonovom sajtu:

“33. SFerakon se opasno prilbližava i ostala su nam još samo tri tjedna, pa je krajnje vrijeme da vam predstavimo naše počasne goste. Ovaj put nije riječ o jednom ili dva gosta, već čak tri stravično-fanastična pisca iz susjedstva.

Ove će nam se godine predstaviti aktualni srpski spisateljski trojac – Goran Skrobonja, Oto Oltvanji i Darko Tuševljaković – koji je u sklopu književne turneje Tri lica knjige nastupao na Istrakonu, a sad ćete na SFeraKonu moći saznati puno više o njima, njihovom radu, strahovima, željama i budućim planovima.

Pridružite nam se na SFeraKonu i provedite tri dana družeći se sa spisateljskim snagama iz susjedstva (uh, slomio mi se jezik!).”

Deseti put, poslednji zvanični u sklopu ove turneje.

Četvrtak, 21. april 2011, Delfi SKC, 19h. 

Pravi “houmkaming”. Prigodno svečanije uz podršku čisto vokalnog sastava GLAS NE ŽICE.

 
Plen.

Jama iz koje vuče promaja.

Različiti hotelski kriterijumi širom sveta: da je ovaj sa dve zvezdice imao jednu više, zvao bi se, recimo, “Hyatt”. Logo, naravno, uključuje zeca sa puškom.

TRI LICA KNJIGE vežbaju sinhrono ispodstono stepovanje.

Darko se druži sa bićima koja su potomci Na’vija i vampira iz True Blood.

Radili smo na Istrakonu ono što nam se kaže (ovde sunčanje pred nastup). Kao Chuck Norris.

Tri lica knjige proširuju turneju i na inostranstvo.

Usred prebogatog programa Istrakona 2011, istarske konvencije fantastike i SF-a u Pazinu, Messrs. Skrobonja, Tuševljaković et moi nastupaju sa svojim standardnim programom, u subotu, 26. marta, u 18.00 časova.

Akrobacije, žongliranje, zec u šeširu. I malo opsenarske priče.

Tako je trebalo da nazovemo čitavu turneju.

Mislili smo da ćemo se ovog puta izvući. Iz Beograda smo krenuli po neobično sunčanom danu, pred Pančevo smo uleteli u gustu maglu, a čim smo prošli tablu s oznakom grada, počeo je da pada i sneg. Kočili su mi se prsti na nogama od hladnoće.

Na sve smo, međutim, zaboravili jačih sat vremena, u božanstvenom, dubokom mraku Male scene Kulturnog centra Pančeva, uz miris, akustiku i škripu dasaka pravog teatra. Posle rok-kluba, privatne knjižare, knjižarskog lanca, bioskopa i kulturnog centra, u lokacije nastupa upisali smo i jedno pozorište.

Činilo mi se da su obojica kolega posebno inspirisani. Rekao bih da je sama izvedba bila naštelena i podmazana, do sada možda najbliže onome kako sam ja to zamišljao kada smo kretali sa svim.

Bilo je pregršt dobro raspoloženih prijatelja, drugara iz klupe i drugih školskih ličnosti iz Darkovog bivšeg života, više zvučnih imena domaće književnosti, zadovoljne publike i korisnih, velikodušnih komentara.

Pred ponoć, dok smo odmrzavali kola i spremali se nazad preko Tamiša, i dalje je bilo hladno, ali više ne tako agresivno, pre kao na apsolutnoj nuli u filmu Ledena oluja.

U februarskoj LEPOTI I ZDRAVLJU, lica koja ne spadaju ni u jedno. Uprkos zastareloj fotki i nepostojećoj piratskoj korici, trud dizajnera neporeciv.

Messrs. Skrobonja, Tuševljaković et moi nastavljaju sa zezanjem tamo gde su stali.

ZAJEČAR 21.01.2011.
PANČEVO 25.01.2011.
KIKINDA 04.02.2011.

Čovek je izgleda rasterećeniji kad nastupa pred nepoznatima.

A i:

Gostovanje u Subotici smo nepametno ugovorili za praznik. Udarila mećava. Jeli smo neposredno pred nastup.

Loši znaci.

Međutim, zahvaljujući dobroj volji i mogućnostima domaćina – Art bioskopa Lifka, Otvoreni univerzitet, Fokus – prvi put smo nastupili onako kako je zamišljeno pre početka turneje, uz sve tehničke i druge pogodnosti, gde je trud mastera Petra „Džej-Bi“ Petrovića, autora vizuelnog identiteta turneje, mogao da dođe do punog izražaja.

U publici je bilo sasvim dovoljno onih koji se nisu dali omesti datumom, vremenskim prilikama i neatraktivnošću potencijalne književne promocije u bioskopu.

I svi su bili raspoloženi.

Dva omiljena komentara:

„Ovo nije promocija. Ovo je predstava.“

„Sve je toliko uvežbano da deluje spontano.“

Sada pauza do treće nedelje januara kada domaći teren očekuje neke druge kolege iz trupe, ha-ha.

Igrali smo se: gluvih telefona u organizaciji, ćorave bake na putu, crvenih rukavica tokom nastupa. Oskudna NS publika, šta će, stajala i trpela.

Evo šta o svemu ima da kaže kolega, saputnik i sapatnik Darko, a šta njegov izdavač, Čarobna knjiga.