Od onih sam kontrol frikova što, kad mogu, vole da utiču na izbor korice za svoje knjige. Obradujem se kad taj prekovremeni trud vidim i kod drugih pisaca. Zašto, pitate se, kad ona slavna anglosaksonska mudrost lepo kaže da se o knjizi ne sudi prema korici.

Može i tako, ali više mi se sviđa tumačenje da knjiga, pored neiscrpnog izvora duhovnog blaga, predstavlja i, ma koliko ružno zvučalo, artikal koji se (uglavnom) kupuje, predmet lepote koji ćete možda poželeti da posedujete, što je od seobe knjiga u elektronski format postalo aktuelnije nego ikad.

Zašto čitav paket onda ne bi izgledao što bolje? Neke izdavačke kuće imaju tradiciju šarmantnih naslovnica jer posebno vode računa i o tom manje bitnom detalju, dok se nekim autorima iz čiste sreće ponekad zalomi ilustratorski genije (mada su slučajevi otaljanog posla, pretpostavljam, češći).

Korice knjiga odavno više ne moraju da imaju kičasti pejzaž, fotorealističnu scenu iz sadržaja ili nesuptilne specijalne efekte koji se otimaju za vašu pažnju. One i same mogu da pričaju priču.

U proteklih godina dana, ili malo više, za oko mi je zapalo više dizajnerski opuštenih i samouverenih primera koje ću ovde podeliti sa vama. Nisu svi remek-dela, ali su ideje jednostavne, intrigantne, podjednako prijaju i moždanim vijugama i mrežnjači. Nije loš pristup ruhu knjiga u 21. veku.