Stari sajt, koji-sam-mnogo-voleo-i-još-ga-volim, možete da pronađete preko linka naslovljenog, prigodno, “Stari sajt”. Pri dnu desne margine.

U međuvremenu se desilo prolećno spremanje. Preko potrebno i odlagano godinama.

Što se tiče nove platforme, postao sam član brojne porodice WordPress-a. Sâm svoj majstor. Odabrao sam skin u koji sam se zatreskao na prvi pogled (ko kaže da tako nešto ne postoji?): pored upadljive teksture pozadine (kao da sam ilegalna fabrika džinsa), osvojili su me još i kako je sve organizovano, i vrsta i veličina fonta (koji, doduše, ne izgleda tako stajliš u nekim verzijama Firefox-a, ali uveravaju me da je to jedan od suštinskih problema dizajniranja za veb). Boravak na sajtu učinio sam još preglednijim i jednostavnijim za sebe i, što je važnije, za vas zalutale posetioce.

Od novina tu su delimično ilustrovana bibliografija i organizovan pristup seriji tekstova koje sam svojevremeno pisao za Blog B92. S vremenom slede sabrana dela pisana za Huper, drugi tekstovi koji zaslužuju da se spasu zaborava i kratka proza koja do sada nije viđena u sajberspejsu, a nije baš tako lako doći do nje.

Slično portretu iz zaglavlja starog sajta, fotografija autora u odeljku “bio”, pored toga što je posveta autentičnom koktelu koji se pojavljuje u novoj knjizi, ovaj put promoviše jedan drugi porok (budući da smo raskrstili s prethodnim, je li). Možda postane tradicija.

Sajt broj dva ovim je svečano otvoren. Dobro došli. ‘Vatajmo se za uši i igrajmo dalje.