Drugog dana Festivala fantastične književnost Art-anima održanog 16. 05. 2014, najviše saveta budućim piscima dao je Oto Oltvanji u svom predavanju kojeg je delom bazirao na savetima svetskih poznatih pisaca, delom na svojim iskustvima u primeni tih saveta. Kada vam o tome govori čovek koji je sa 16 godina prodao prvi svoj roman, onda svakako treba “pokupiti neke cake”.

Od Oltvanjija smo saznali da je nije važna samo tehnika, ta kada je znate onda možete da je nadogradite – kod njega je to jezik, ali i da je njemu bitno kako tekst izgleda na papiru. Naravno, bitno je i šta ćešće pisati, ali ne automatski, a naročito “gledati tekst tuđim očima” – na samom kraju predavanja je otkrio da se tu misli na pravljenju pauza od 4-6 nedelja nakon završetka (romana) te novog iščitavanja roma na kada će lakše “isplivati” sve greške i rupe u zapletu.

“Da bi pisali roman morate da imate mentalni sklop maratonca”, naglasio je Oto, napominjući da mu je još kao detetu bilo lakše da trči druge staze nego što je bio dobar u šprintu. Ako bi se tu okrenuli kratkim pričama, videćemo da one kao forma odumiru, pošto su izdavači nezainteresovani za njih. “Kratka priča je poljubac u mraku, roman je više kao brak”, poručuje Oto koji je do sada napisao četiri romana (tri objavljena) i četrdesetak priča.

Fantastičan elemenat mora da bude utkan u priču tako da ako ga izvadite onda sama priča ne može da funkcioniše. Ako može bez njega, onda to i nije bio bogzna kakav fantastičan elemenat. “Ne dozvolite da vam neko kaže da je u fantastici sve moguće”, napominje Oto i navodi pisca Tima Pauersa kao primer autora kod koga “magija košta”, te tako suzbija nevericu kod čitalaca.

Usledilo je još saveta vezanih za početak, rasplet i kraj pisanja, mada je i sat vremena bilo nedovoljno da Oto Oltvanji pokrije sve aspekte pisanja koje je nameravao da podeli sa prisutnima, mada je i ovako sigurno dosta olakšao posao onima koji tek žele da se oprobaju u formi romana.

(Sa sajta Pogled iz svemirskog broda)