16.12.2013

Top 10 2013: Ploče

posted by admin

in blog, godišnje liste

U vožnji, uz dobru kapljicu, pred praznom i stranicom punom gluposti, ovo je 2013. godine išlo u pozadini. Merilo za poziciju broj opsesivnih puštanja.

qotsaQueens of the Stone Age …Like Clockwork [Matador]

Iako je svaki novi album QOTSA u mojoj kući pretplaćen na ovu poziciju, ništa nije jednostavno kod benda koji se tako nazvao da bi nervirao tradicionalno homofobičnu metalsku zajednicu. Ulazak je bio težak, a onda… Neću ići tako daleko da tvrdim kako im je ovo najbolja ploča (imaju dve bolje), ali mi je već sada nadmašila prethodne dve, Lullabies i Era Vulgaris (prepoznato i na većini godišnjih lista). U međuvremenu se sazrelo, vizija je jasnija, ušunjao se gotski prizvuk, produkcija je analna (kao što treba), dokotrljan je klavir (kad se pojave u odelima, izgledaju kao ekipa koja je došla da zameni The Bad Seeds) i sve je dobilo neočekivano emotivnu, a tako logičnu notu. Savršeno oličeno u tužno-strašnoj “I Appear Missing” o Džošovom blic-mimoilaženju sa smrću.

_______________________________________________________________

fuck buttonsFuck Buttons Slow Focus [ATP Recordings]

“Retko kad su dva čoveka tako zvučali kao smak sveta.” Treći album elektroničarskog dvojca iz Bristola bio mi je ozbiljan protivkandidat za ploču godine. Njime konstantno provejava zlokobna atmosfera koju sam poslednji put osetio na prvencu Death in Vegas. Zapravo, do te mere mi je legla ta epska buka i mrak da je najčešće služila kao spontana muzička podloga u finiširanju onog mog kapitalnog dela. Dakle, ovog puta izostaju bistri potoci, Diznijeve ptičice i nasmejano sunce.

_______________________________________________________________

2013ArcticMonkeys_Am_150713Arctic Monkeys AM [Domino]

Preselivši se iz Šefilda u L.A, nastavili su druženje s prvoplasiranim, što se odrazilo na zvuk na najbolji mogući način. Ipak, ovo je mnogo više proto-soul, hibridni bluz i mutirani trip-hop nego čistokrvne gitare. Zvuče grandiozno, poduhvat vredan divljenja danas kada je svaka grandioznost efikasno satrta u korenu. Uvek se obradujem kad neko snimi dobro osmišljenu i ostvarenu ploču, a masa to prepozna. Ne mora da znači da je njihov prst bio na našem pulsu, možda se samo naš prst našao na njihovom.

_______________________________________________________________

David Bowie's The Next DayDavid Bowie The Next Day [Columbia]

U godini u kojoj je bilo popularno nenajaviti novo izdanje, ovo mi je najbolje leglo, onako đuture. A još nisam neki bouvijevac. Setim ga se često kao vampira u The Hunger dok čeka da mu doktor kaže zašto ubrazno stari i, eto, još nismo dočekali da mu se desi u civilstvu.

 

 

_______________________________________________________________

falseTricky False Idols [False Idols]

Kad smo kod povremenih odblesaka starog Bristola, kompletna muzička kritika je ignorisala ludaka, ali meni je ovaj album odličan, možda najbolji nakon Maxinquaye. Nothing’s changed, I still hurt the same, kaže ludak, a ja mu verujem.

 

 

 

_______________________________________________________________

savagesSavages Silence Yourself [Matador]

Pijano smo kukali za prvomajski roštilj mi umorni matorci kako omladina danas nema šanse sama od sebe da otkrije bend kao što je Joy Division. Pored toga što nije istina, pomoći će ovakvi primeri (vidi, pa ovo je jedini debitantski album na listi.) Rekao bih da astralna kćer od Siouxsie & devojke nagrađuju više od naizgled puke retro rekonstrukcije, ali možda mi je samo nostalgija bespovratno načela mozak.

________________________________________________________________

nickNick Cave & the Bad Seeds Push the Sky Away [Bad Seed Ltd.]

Nisam bio zadovoljan, naravno, ne znam je li do odsustva tajnog sastojka zvanog Mik Harvi ili do odomaćenja Vorena Elisa (onog drugog Vorena Elisa), zbog čega ponekad pesme zvuče kao Grinderman za stiskavac, ali slušao sam. Nije njihova najgora ploča (najbliža toj prestižnoj tituli u mom univerzumu je No More Shall We Part), povremeno čak i neočekivano zablista, kao u poslednjoj, naslovnoj numeri. Sve u svemu, više sreće sledeći put. “Hannah Montana does the African Savannah”? Uh, stvarno?

_______________________________________________________________

dirty-beaches-drifters-love-is-the-devilDirty Beaches Drifters/Love Is the Devil [Zoo Music]

Stranac u stranoj zemlji (Kanađanin tajvanskog porekla), multiinstrumentalista koji je već nastupao kod nas (promašio sam ga), Hungtai je inspirisan rokabilijem, bendom Suicide i Vong Kar Vaijem. Dupli album ima uslovno raskošniju polovinu s gostujućim muzičarima i onu svedeniju, gde je sam svoj majstor. Ah da, treća numera je jezoviti instrumental po imenu “Belgrade”.

_______________________________________________________________

deafDeafheaven Sunbather [Deathwish]

Prosto je perverzno u godini u kojoj je My Bloody Valentine objavio povratnički album odlučiti se radije za ovo, ali to je defekt ličnosti, ništa lično; slab sam na slične krosovere, još od finih bendova kao što je Jesu. Najbrutalniji šugejz ili najnežniji blek metal? Zavisi da li je vaša čaša padavičarski poluprazna ili metalerski polupuna.

 

_______________________________________________________________

images_albums_Wooden_Ambulance_-_River_Sand_-_2013052260710008_w_290_h_290_m_crop_a_center_v_topWooden Ambulance River Sand [DIY]

Četrnaest novih pesama subotičkog benda koji u punom sastavu broji devet članova. Drugi album je samouvereniji, raskošnji, raznovrsniji. Poseban razlog za veselje je što u glavi sve manje delim stvari na one otpevane u registru Kurta Vagnera iz Lambchop i Stjuarta Stejplsa iz Tindersticks, a sve je više onih koje se otimaju svim uticajima. I to nije sve. Družina vredno radi na trećem izdanju. Kao nezvanični maneken benda, srdačno vas pozivam da probate. Uživo su pakleno bučni, uzbudljivi i još bolji.

 

Comments are closed.