Odo’ u Istru da pišem u izolaciji ko ludak.

Smešten u kuću iz bajke na ivici provalije. Uštekan u struju. Spreman da kucam ko hiljadu majmuna. Ali… prvo čašica biske. Il’ dve.

Od restorana do kuće mogu preko provalije direkt zip-lajnom – nosivost 8 tona, stiže se za 8 sekundi. Samo gladan moraš uzbrdo peške.

U pazinskom izlogu. Izginuo bih da sam sve današnje ispravke radio na njoj, a opet mi nekad nedostaje, krntija jedna.

Današnja runda: 1313 reči. Za staru gardu, 4 šlajfne (kartice). Nije željena dnevna kvota, ali blizu.

Izgubih dan tražeći onu rečenicu od jutros. Zvanično je proglašavam nestalom.

Dnevnik nađen u praznoj Kući za pisce: dijalog sa jamskim bićem. Nalazač u snu počne da čuje opisani balans krika, šapata i tišine, a onda