Protekle godine povremeno sam izbacivao pričice u tviter formatu, a sad ih sakupio ovde na jednom mestu, za one koje su propustili, koje takve stvari zanimaju ili koji nemaju pametnija posla (a i ako imaju, čitanje im neće oduzeti mnogo vremena).

Uglavnom je naučna fantastika, ali ima i neodredljivih bizarnosti. Nisu toliko pokušaji pisanja nove mikro priče (knjiga spala na 140 slovnih mesta), koliko da se u taj skučeni prostor strpa čitav roman – čiji ćete sadržaj posle u svojoj glavi popunjavati sami.

Ima više ili manje spretnih, još je to većinom eksperimentalna postavka, mentalna vežba između rada na mnogo dužim formama, do te mere da kad vidim nečiju koja mi se dopadne često ne umem da objasnim zašto.

To je za sada najviše čemu mogu da se nadam od vas kada budete čitali moje.

Shvatio sam koliko dobrog operatera imam tek kad mi je telefon zazvonio duboko u vampirskom podrumu, dok sam prislanjao kolac i dizao čekić. __________________________________________________________________________________________

U ruci joj se topi kvaka od vanile, moj viski ima ukus čokolade. Problem s kojim upada svačiji je: muž poslastičar na samrti je prokleo grad.

__________________________________________________________________________________________________

Dok alarm prijavljuje slomljeno srce, stavljamo kacige, sedamo u kapsule i lansiramo se u osvetničku misiju kroz suzni trakt domaćina.

__________________________________________________________________________________________________

Pustih komarcu krv, nezdrava joj boja, shvatam tad s jezom, pa ta krv je moja!

___________________________________________________________________________________________________

Svet nije stao zbog nuklearnog rata, nestašice goriva ili zombija. Svi su dobili istu poruku i istovremeno krenuli da kucaju odgovor.

___________________________________________________________________________________________________

Gospođu Mjesec je zgazio neko kome je gospodin Sunce išao u oči.

___________________________________________________________________________________________________

“Plašiš se?” pita me unuk kad sam se vratio s Onkologije. “Ne”, kažem, ali mi ne veruje. A plašim se manje nego kad sam pokisao 1. maja 1986.

___________________________________________________________________________________________________

“Niste normalni, jutros niste uključili zrikavce za turiste!”

(Recepcioner trči, spušta sklopke)

ZR ZR ZR

“Dobro je, mislim da nisu primetili.”

___________________________________________________________________________________________________

Poslednji čovek na Zemlji iz navike otvara Fejsbuk:

(1) Notifikacije

Prvi Kontakt Drugi Profil želi da budete prijatelji.

___________________________________________________________________________________________________

Dok spava, u njenoj koži dočekujem mušteriju, jer ne trpim da je s drugim.

Dok misli da spavam, stižem u koži mušterije, jer ne trpim da je s drugim.