22.03.2014

Groznica subotnjih džepnjaka

posted by admin

in blog

Verovatno mi ni od jedne metastazirane nostalgične strasti tako ne zaklecaju kolena kao od korica prekookeanskih džepnjaka iz sedamdesetih i osamdesetih.

Podsećao sam se ovih dana nekih od omiljenih – po atmosferi, ideji, suludom grafičkom rešenju – pa reko’ da podelim.

obsessionslob

 

 

 

 

 

 

 

219439 9781557731135

 

 

 

 

 

 

 

ihavenoghost story - peter straub - pocket books - apr 1980

 

 

 

 

 

 

 

condominiumBy Bizarre Hands, (Sep 1991, Joe R_ Lansdale, publ_ Avon Books, 0-380-71205-9, $3_99, 242pp, pb, coll) Cover J_ K_ Potter

 

 

 

 

 

 

 

FinishingTouches1772818

12.01.2014

Lektira: Prejaka reč ubija

posted by admin

in blog, lektira

lexicon_usa_hb_bigPre nego što pređete na čitanje prikaza knjige, popunite ovaj kratki upitnik:

1. Više volite pse ili mačke?
2. Koja je vaša omiljena boja?
3. Zamislite broj od jedan do sto
4. Volite li svoju porodicu?
5. Zašto ste to uradili?

Lexicon (2013), retki primer visoke ocene šizofrenog puka na Amazonu, nije roman već ekspresni voz.  I to je dobro. Častite se, kriminalno zapostavite ukućane i obaveze.

Zarazno je otprilike kao da je pisac – mlađani Australijanac Maks Beri – u sam tekst utkao potentne, hipnotičke reči-okidače kojima njegovi junaci žude da ovladaju. Instruktori iz višeg ešalona mračnog, tajnog instituta posvećenog izučavanju psiholingvistike u tradiciji okultnog Noama Čomskog zovu se Pesnici. Pseudonimi su im Jejts, Vulf, Eliot, Bronte. Prava imena im ne znamo. Talentovane uče da reči koriste kao oružje.

Roman je, kad se sve podvuče, raščini i katalogizuje, akcioni SF triler sa izdašnim sledovanjem misterije i paranoje, ali i humora (nešto manje). Sve je to bolje uvezano i manje raskupusano nego što zvuči kad vam taksativno nabrojim sastojke. Naizmenično se smenjuju dva toka radnje, između su filovani isečcima iz novina, upitnika (jeste li popunili svoj?), korespondencije i diskusije sa internet foruma, ali Beri ne preteruje, ne glupira se postmodernim cakama, umešno ih ubacuje kao koristan predah.

Nek ste vi meni živi i zdravi, imam par zamerki: za triler koji ima ambiciju i uspeva smisleno da se bavi snagom reči, previše je filmskog puškaranja. Jipikaje! reći će neko. Ali kad su naši junaci već tako opaki leksikografski džedaji, šta će im stara dobra utoka?

Zjapi tu i jedna rupetina u zapletu – pisac je, doduše, pokušao da je zakrpi, ali mu nisam poverovao. Jesam mu oprostio.

Jer uprkos zanovetanju, proveo sam se kao da je bilo protivzakonito. Ako postoji knjiga od 400 strana koja može da se pročita u cugu – o kojoj svi pričaju a niko je nije držao u rukama – evo vam je na tacni. Ja sam je dovršio u tri cuga, ali bih i u manje da sam mogao, ne znam, da provedem čitav dan na Savi. U svakom slučaju, ako mi se knjiška godina po startu prepoznaje, biće uzbudljivo.

Ajde sad. Vartix velkor mannik wissick! Testirajte se koliko ste podložni. Pročitajte prvo poglavlje.

30.12.2013

Top 12 2013: TV

posted by admin

in blog, godišnje liste

Utopia-thrills

UTOPIA (Channel 4)
Paranoja da okonča sve paranoje. Stripozno o stripu koji može da promeni svet. Kad je u pitanju audio-vizuelna inovacija – snimljeno sa savršenom svešću o tome da će se širom sveta gledati na širokim, pljosnatim ekranima – ovo mi je bilo najžešće televizijsko iskustvo u godini u kojoj me je podgančovalo više serija. Mogao bih da slušam pitanje Whe’e is Jessica Hoide? kao pokvarenu ploču sve dok ne počnem da vrištim kad god mi pokažete kašičicu, varikinu, čili i pesak.

breakingbad_poster_s3

BREAKING BAD (AMC)
Jesu li se obrukali u finalu? Dilemu je lakše razrešiti ako se 14. epizoda, „Ozymandias“, posmatra kao pravo finale, a naredne dve kao dvodelni epilog, što očigledno jeste bila namera autora. Tako taj triptih postaje jedan od ubitačnijih, pametnijih i složenijih paklenih mašina koje je sklepao čovek. Da je moglo opakije, moglo je, ali je pitanje da li bi se time više postiglo. Možda najveća šteta koju je Lost naneo onakvim finalom jeste to što će iz straha od fatve serije još dugo bežati od emotivnih završnica, a previše raditi na logičkom zaokruživanju svih detalja. Kumulativno, epizodu po epizodu, ovo je i dalje neverovatan nivo uspeha. Finale svake sezone me je samleo, ali nikad kao na kraju druge.

man-men-season-5-dream-poster

MAD MEN (AMC)
Konačno sam dozvolio sebi da otkrijem Dona Drejpera. Osećao sam se kao da sam nabasao na veliki klasik koji mi je sve vreme izmicao (pogledati listu knjiga), poput neke izgubljene spone američke književnosti, između, ne znam, Normana Mejlera i Ričarda Jejtsa. Posle odgledanih šest sezona u cugu, malo sam overio, evo s čašom u ruci zurim kroz prozor u noć i

julianna-margulies-seductive-the-good-wife-season-3-poster

THE GOOD WIFE (CBS)
Moglo bi se zvati grešnim zadovoljstvom kad bi se imalo čega stideti. (Gardijan kaže: „Serija potcenjena skoro kao njena protagonistkinja.“) Za kristalno jasnu premisu definisanu još u naslovu nikad ne bih rekao da će proizvesti dramski naboj dovoljan za celovečernji film, a kamoli za evo već pet sezona velike televizijske mreže (dakle, dvadeset i kusur epizoda po paketu) bez naznaka pada u kvalitetu. Neumoljiva narativna gravitacija koja vuče napred. Gledao sam bezbrižno i uživao jer volim, a onda sam u petoj sezoni dočekao petu brzinu (zahvatom koji se već sada kolokvijalno zove Crvena svadba u Lokhart-Gardneru.) Bonus: Kalinda Šarma, uz Terriers, jedan od ubedljivijih televizijskih privatnih detektiva poslednje decenije il’ duže.

208_268947

LES REVENANTS (CANAL +)
Razbili su. Ovako je trebalo da izgleda Pod kupolom. Pola posla završili su kada su iskopali onu lokaciju u Alpima (Anesi, mesto u kojem se od šezdesetih održava međunarodni festival animiranog filma). Svaki put se ozarim kad na – inače divnoj – špici vidim Musique: Mogwai. Koncept me je podsetio na debitantski roman horor pisca Četa Vilijamsona Ash Wednesday iz osamdesetih, u kojem se duhovi masovno pojavljuju, ali ne rade ništa, samo su tu: živi sugrađani su ti koji, potaknuti, izazivaju strah, lomove, dramu. Pošto je serija francuska, ispunili su stereotipna očekivanja o više seksa nego obično, i to svih vrsta. Moj omiljeni je vidovnjački.

03fd8accbd1e13db5e517d330dd28cd7

JUSTIFIED (FX)
Kolike su šanse da je 4. sezona bila još bolja? Trenutno najskladniji odnos mikro i makro priče, istovremeno zadovoljava potrebu za dnevnom dozom zaokružene celine i rasplamsava želju da se zna šta će biti dalje. Dok niko ne pazi, Graham Jost postaje televizijska legenda, a, kao da to nije dovoljno, otkrio je i autora sledećeg naslova, priznavši otvoreno da ga je za angažovanje motivisao napad profesionalne ljubomore.

661561-americans_xlg

THE AMERICANS (FX)
Džo Vajsberg je bivši agent CIA koji je u penziji objavio par intrigantnih špijunskih trilera, a na Jostov upit iz fioke spremno izvukao čitavu seriju. Bolesna pripovedačka kompresija, bez praznog hoda, brižljivo rekonstruisane osamdesete, nostalgični saundtrek, bad-ass protagonisti, odličan glavni glumac. Antologijska špica. Kad su ruski ilegalci počeli da koriste radio-stanice u šumi i  na ulici ubijaju uniformisane policajce – zbog čega je neprijatelj sproveo odmazdu –povikao sam: „Pa ovo su Otpisani!“

Black-Mirror-cover

BLACK MIRROR (Channel 4)
Još uznemirijućih lekcija iz stvarnosti koja izgleda kao budućnost ludog genija po imenu Čarli Ruker. Druga sezona mi je slabija, ali je zato epizoda „Be Right Back“ remek-delo i najčešće je se setim u civilnom životu. Šta neku ličnost čini jedinkom i zašto ju je nemoguće replicirati? Nek neko objasni bolje.

The-Fall-BBC-2-posterbroadchurch-poster

THE FALL (BBC TWO)/BROADCHURCH (ITV)
U vreme kada podžanr posebno iritira konceptom „serijskog ubice kao kustosa konceptualne umetnosti“ (The Following, Hannibal), The Fall je izgledao kao da do sada ništa nije snimljeno na ovu temu. Minuciozno razređena racionalna psihoza, briga gledaoca za žrtve, simpatični detalji (vinjeta sa operatorkom 911 ili kolika je glavobolja smisliti ime policijske akcije). Broadchurch je, s druge strane, bio emotivno još pogubniji. Obe su posustale u finalu, ali čak i sa zbrzanim finišima, britanskim su miljama ispred većine drugih serija.

936full-borgen-poster

BORGEN (DR1)
Samo politika, ništa triler. I opet štetno za nokte. Genijalci iz Forbrydelsen skuvali su neku vrstu spin-offa shvativši da politički podzaplet može da stoji za sebe. U vreme prve sezone Danska još nije imala premijerku, a danas je ekvivalent iz stvarnog života glavna junakinja planetarnih sapunica.

orphan_black

ORPHAN BLACK (BBC America)
Tatjana Maslani je preko noći postala vanvremenska zvezda u ovom solidnom SF-trileru, ponudivši biznis model u kojem nam više neće biti potreban pun autobus glumaca za televizijsku seriju. Možba zbog toga nije bila nominovana za Emi. Problem je samo, kako nju klonirati?

24.12.2013

Top 10 2013: Knjige

posted by admin

in blog, godišnje liste

Nije sveobuhvatni presek, samo čitanje iz zabave, zadovoljstva i zaintrigiranosti. Neke se već dugo vuku po gomilici za čitanje, dobar deo je ovogodišnja produkcija. Goran S. i Darko K. su prijatelji koji su nadmašili očekivanja. Uopšte, želeo sam više da čitam domaće, ali je kalendarska godina bila prekratka. Dok sam u dubinskom kopu na nečem svom, još sam mušičaviji u izboru lektire nego inače (ako je uopšte moguće). Tri s nestrpljenjem očekivane friške strane knjige bile su veliko razočaranje. Neću ih pominjati, držim se onog anahronog ako nemaš šta lepo da kažeš… Bitnije je, međutim, što ću morati potpuno da redefinišem koncept velikih očekivanja, koja su sama po sebi dragocena i uzbudljiva, ali su neostvareni potencijali počeli ozbiljno da me ometaju u bezbrižnom bitisanju. Od sad, dakle, ulazim u svaku reku go i naivan (kad bi moglo, je li). Od pročitanih skoro trideset, ovo su deset naslova koje želim da preporučim.

life-after-life-coverLIFE AFTER LIFE (2013) Kate Atkinson

Svuda knjiga godine, onako kao što je Iščezla od Gilijan Flin bila prošle. S razlogom. Glavna junakinja, Ursula Tod, rođena 1910. godine, upornom se vežbom izveštila u jednom – u umiranju. Iznova i iznova. A posle svake smrti život nastavlja (ili započinje) u novom pravcu, nešto poput Kenija iz Saut Parka u Danu mrmota. Zašto je ova knjiga tako dobra? Prvo, zato što opažanja i raspisanost Etkinsove, priznate spisateljice „lepe književnosti“ koja je poslednju deceniju provela pišući krimiće, nikad nisu bili bolji. Drugo, zbog načina na koji je pomenuti sumorni, repetitivni mehanizam sproveden u delo, elegantno rešivši svako vraćanje na početak. Život je opasna stvar, od njega se mre, stalno i na svakom koraku, a s obzirom na to koliko detalja neprestano radi protiv nas, prosto je neverovatno kako nam išta polazi za rukom. Naravno, ovakva postavka otvara prostor za razna pitanja, prevashodno ono legendarno: da li biste uradili isto da vam se ukaže nova prilika? Život posle života nudi neke nove i neočekivane odgovore.

munroTOO MUCH HAPPINESS (2009) Alice Munro

Nisam od onih koji će se zainteresovati za pisca zato što je dobio Nobelovu nagradu, do sada bar nisam ni trepnuo (štaviše, od snobova sam koje će to verovatno da odbije). Ali ovog puta je suviše pisaca koje cenim iskreno slavilo da bih ignorisao. Žao mi je što mi je Alis Manro do sada izmicala, nadoknadiću s kamatom. Zaljubio sam se već posle prvih nekoliko rečenica. Istina je sve što kažu: u jednu njenu priču staje raspon emocija, događaja i lične istorije za koje drugima nisu dovoljni romani. Snaga trenutka spoznaje, tragična greška za koju nisi kriv jer nisi znao sve relevantne činjenice, protok vremena kao najvećeg štetočine, sve to u zbiru daje zapanjujuću količinu mraka. I nema slabe priče. Čim uronim u neku, zaboravim ko sam i gde sam, pa i da je ovo prva knjiga koju sam pročitao na Kindlu. U prevodu postoje tri zbirke (uključujući ovu), u izdanju Agore, a upravo je izašla četvrta, najsvežija. Kresnite taj raketni pogon na leđima i pravac prva knjižara. Izbor najboljih priča možete pročitati u originalu ovde. Za inicijaciju preporučujem „Face“, „Dimension“ ili „The Bear Came Over the Mountain“. Eto neke koristi od tog Nobela.

woodsINTO THE WOODS: THE FIVE-ACT JOURNEY INTO STORY (2013) John Yorke

Autor je producent i scenarista britanskih TV serija od EastEnders do Life on Mars, ali to nije važno. Važno je: 1) Zastupa školu pisanja u pet činova i dobro argumentuje razloge. 2) Nije smrdljivi how-to priručnik, već nadahnuto gledanje u iznutrice priče, rastavljanje igračke da se otkrije zašto se uvek sastoji od istih delova. 3) Pitak, nepretenciozan stil. 4) Rafali primera, od Šekspira, preko Indijane Džonsa do Breaking Bad. 5) Čak i ako vam ovako sažeto zvuči kao otkrivanje tople vode, najkorisnija je literatura koju ćete čitati na ovu temu; ako ste početnik, tim pre, ako ste pro, poslužiće kao sistematizovan podsetnik. Vraćaću joj se najmanje jednom godišnje.

anno-dracula-johnny-alucard-kim-newmanJOHNNY ALUCARD (2013) Kim Newman

Njumena ne čitam zbog patentiranog gikovskog kviza „prepoznaj tuđeg fiktivnog lika u epizodi“ (Gumeni patak iz Konvoja kao nasumični nasilnik u restoranu, pobogu), koji je u poslednje vreme, inače, žešće počeo da mi ide na živce, već zbog precizne, elegantne proze i kontrole nad materijalom. Uvek je uživanje prepustiti se majstoru, o čemu god da piše ne ostavlja ni gram suvišnog teksta – retki slučaj kada novinarsko iskustvo obogaćuje prozu. Premisa serijala Anno Dracula je prosta: Van Helsing i družina nikad nisu pobedili našeg dobrog grofa (roman koji poznajemo je fantazija očajnika sa srećnim završetkom, zbog čega je Brem Stoker završio u konc-logoru u Đavoljoj jaruzi), već je ovaj oženio kraljicu Viktoriju i raširio krvopijsku zarazu po svetu nepovratno izmenivši tok istorije. Drugi deo, Krvavocrveni baron, dešava se u vreme Prvog svetskog rata, a Drakula ča ča ča veselih pedesetih u Rimu (taj mi je verovatno najdraži). Četvrti deo podiže ulog: nekadašnja strašna baronska figura bi se sedamdesetih prošlog veka osećala kao kod kuće u Holivudu, odakle bi verovatno pravila najveću štetu, a ne bi nam pomogli ni svi Kopole, Vorholovi i Velsovi sveta (đuture imali realizovanu ili planiranu verziju Drakule). A saga se nastavlja. (Sledeće godine jedva čekam An English Ghost Story, koji nije eksplicitno uvezan s drugim Njumenovim serijalima… i uh, stani, šta ono rekosmo za nadanja & očekivanja.)

sva_teslina_deca-goran_skrobonja_vSVA TESLINA DECA (2013) Goran Skrobonja

Skrobonja nas je obradovao prijemčivijim, rasterećenijim i veselijim nastavkom iz trilogije o Teslaverzumu. Pozornicu preuzima epizodni lik iz prvog dela Anka Cukić, superšpijunka u službi njegovog veličanstva kralja Sinđelića (ne pitajte). Ovo je njen, što bi se srpski reklo, origin-story, u rasponu od 1909. do 1919. godine. Dok sam čitao osećao sam se kao da pratim dogodovštine Modesti Blejz iz pera Čarlsa Dikensa u svetu Žila Verna. Isprva sam mislio da je možda epizodičnije nego što volim, ali je na kraju sve leglo na svoje mesto. Omiljeni delovi su mi onaj u Hong Kongu, dostojan matine projekcije lokalnog akcionog filma, i tako redak (u životu i u fikciji) obračun dvoje snajperista na krovovima Beograda. Posebna poslastica su tri lažne novinske stranice Rastka Ćirića i 15 spektakularnih ilustracija nadahnutog Igora Kordeja. Bio sam, doduše, dezorijentisan strateški preciznim pozicioniranjem ilustracija na pripadajuće im mesto, jer to knjige iz mog detinjstva, na moju veliku žalost, gotovo nikad nisu uspevale da postignu.

subILUSTROVANI VODIČ ZA LUTANJE KROZ PRAISTORIJU I ISTORIJU, PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST SUBOTICE (2013) Darko Kovačević, Marko Božinoski i Nebojša Jurčić

Seks, sport, ratovi i, naravno, tramvaj. Od varvarskih klanica kad se za pozdrav umesto kapa s glave skidala glava s ramena, preko lego kocki arhitekture i kazana u kojem su se kuvali narodi i narodnosti, sve do Strašnih devedesetih i još dalje, gde još nismo stigli, u reči i slici (stripu, ilustraciji, karikaturi), u duhu grohotom zasmejanog panonskog Alana Mura, Kovačević uz raspoloženu podršku Božinoskog i Jurčića prepričava istoriju Sobathize/ Marijaterezopolisa/Subotice/Szabatke pregledno, duhovito i kritički, neizdrživo cinično ali ne i osuđujući (u redu, uglavnom). Glavni junaci su Šandor Roža, Geza Čat, Aleksandar Lifka, Ivan Sarić, Bela Lugoši i još mnogi drugi, slavni i anonimni. Upoznajte bolje sebe i druge kroz vekove, da biste ponavljali iste greške, jer bi nam inače bilo dosadno.

JoylandJOYLAND (2013) Stephen King

Između ostalog, spasla mi je more na koje sam (opet) poneo sve pogrešne knjige. Originalno pisan za ediciju retro-palp krimića, ovaj (po Kingovim standardima) kratki roman je slatko-gorka reminescencija o prvim ljubavima, mladosti i honorarnom poslu u luna-parku u vreme kada nije bilo mnogo briga na ovom svetu. Paradoksalno, najslabiji momenat upravo je onaj žanrovski, i čak ne ni u oskudnom fantastičnom elementu, već u prosečnom krimi-raspletu bez koga bi ovo bila bolja knjiga. I dalje, međutim, ispričano sa izluđujućom lakoćom, šećerlema za mozak i tvrdi bomboni za zube.
 

The-Breach-Patrick-LeeTHE BREACH (2009) Patrick Lee

Od sveg na gomili ovo je jedino što može da se proglasi čistom treš zabavom (sve teže naći a da je dobro – čikam vas da probate). Počinje kao akcijaš iz serijala o Džeku Ričeru, usamljenik u divljini čačka gde ne treba, ali se ubrzo seli u svet natprirodnog – mešavinu brzometnog špijunca i paranoične naučne fantastike, nešto poput suvislijeg Fringe. Ovo je prvi deo trilogije i, iako po završetku čitanja nisam nameravao, možda potražim ostale. Razrađene sekvence koje se prirodno pretapaju jedna u drugu, non-stop dešavanje bez zbrzavanja, konstatno korigovanje pravca do neočekivanog obrta il’ dva – sve to ostaje u dobrom, živom sećanju.

Girl-Gold-Watch-first-edition132384

THE GIRL THE GOLD WATCH AND EVERYTHING (1962) John D. MacDonald
SOME OF YOUR BLOOD (1960) Theodore Sturgeon

Ne tako davno oni koji su živeli od pisanja oprobavali su se u svim žanrovima. Tako je danas kriminalno potcenjeni majstor krimića Džon D. Mekdonald napisao nekoliko SF-romana, a Teodor Sterdžen, klasik moderne naučne fantastike – horor. I obojica su to uradili maestralno. Devojka je razdragana mešavina poslovnih mahinacija i ljubavnih zavrzlama, kao kada bi lik Džeka Lemona iz Apartmana nabasao na džepni sat koji zaustavlja vreme. Krv je, pak, kratki i emotivno ubitačni, više nego uspešni pokušaj rane dekonstrukcije vampirskog mita. Obe su me po ko zna koji put podsetile zašto više volim knjige iz šezdesetih i sedamdesetih nego iz maltene bilo koje druge epohe.

20.12.2013

„Beležnica“

posted by admin

in blog, priče

“Kikindske” od letos objavljuju priče o čitanju novina koje uređuje Srđan V. Tešin.

Posle 24 zvučna imena, autor s inicijalima toaleta (OO, ne WC).

Opet sam nagurao roman u minijaturu.

Cetvrtasto1

16.12.2013

Top 10 2013: Ploče

posted by admin

in blog, godišnje liste

U vožnji, uz dobru kapljicu, pred praznom i stranicom punom gluposti, ovo je 2013. godine išlo u pozadini. Merilo za poziciju broj opsesivnih puštanja.

qotsaQueens of the Stone Age …Like Clockwork [Matador]

Iako je svaki novi album QOTSA u mojoj kući pretplaćen na ovu poziciju, ništa nije jednostavno kod benda koji se tako nazvao da bi nervirao tradicionalno homofobičnu metalsku zajednicu. Ulazak je bio težak, a onda… Neću ići tako daleko da tvrdim kako im je ovo najbolja ploča (imaju dve bolje), ali mi je već sada nadmašila prethodne dve, Lullabies i Era Vulgaris (prepoznato i na većini godišnjih lista). U međuvremenu se sazrelo, vizija je jasnija, ušunjao se gotski prizvuk, produkcija je analna (kao što treba), dokotrljan je klavir (kad se pojave u odelima, izgledaju kao ekipa koja je došla da zameni The Bad Seeds) i sve je dobilo neočekivano emotivnu, a tako logičnu notu. Savršeno oličeno u tužno-strašnoj “I Appear Missing” o Džošovom blic-mimoilaženju sa smrću.

_______________________________________________________________

fuck buttonsFuck Buttons Slow Focus [ATP Recordings]

“Retko kad su dva čoveka tako zvučali kao smak sveta.” Treći album elektroničarskog dvojca iz Bristola bio mi je ozbiljan protivkandidat za ploču godine. Njime konstantno provejava zlokobna atmosfera koju sam poslednji put osetio na prvencu Death in Vegas. Zapravo, do te mere mi je legla ta epska buka i mrak da je najčešće služila kao spontana muzička podloga u finiširanju onog mog kapitalnog dela. Dakle, ovog puta izostaju bistri potoci, Diznijeve ptičice i nasmejano sunce.

_______________________________________________________________

2013ArcticMonkeys_Am_150713Arctic Monkeys AM [Domino]

Preselivši se iz Šefilda u L.A, nastavili su druženje s prvoplasiranim, što se odrazilo na zvuk na najbolji mogući način. Ipak, ovo je mnogo više proto-soul, hibridni bluz i mutirani trip-hop nego čistokrvne gitare. Zvuče grandiozno, poduhvat vredan divljenja danas kada je svaka grandioznost efikasno satrta u korenu. Uvek se obradujem kad neko snimi dobro osmišljenu i ostvarenu ploču, a masa to prepozna. Ne mora da znači da je njihov prst bio na našem pulsu, možda se samo naš prst našao na njihovom.

_______________________________________________________________

David Bowie's The Next DayDavid Bowie The Next Day [Columbia]

U godini u kojoj je bilo popularno nenajaviti novo izdanje, ovo mi je najbolje leglo, onako đuture. A još nisam neki bouvijevac. Setim ga se često kao vampira u The Hunger dok čeka da mu doktor kaže zašto ubrazno stari i, eto, još nismo dočekali da mu se desi u civilstvu.

 

 

_______________________________________________________________

falseTricky False Idols [False Idols]

Kad smo kod povremenih odblesaka starog Bristola, kompletna muzička kritika je ignorisala ludaka, ali meni je ovaj album odličan, možda najbolji nakon Maxinquaye. Nothing’s changed, I still hurt the same, kaže ludak, a ja mu verujem.

 

 

 

_______________________________________________________________

savagesSavages Silence Yourself [Matador]

Pijano smo kukali za prvomajski roštilj mi umorni matorci kako omladina danas nema šanse sama od sebe da otkrije bend kao što je Joy Division. Pored toga što nije istina, pomoći će ovakvi primeri (vidi, pa ovo je jedini debitantski album na listi.) Rekao bih da astralna kćer od Siouxsie & devojke nagrađuju više od naizgled puke retro rekonstrukcije, ali možda mi je samo nostalgija bespovratno načela mozak.

________________________________________________________________

nickNick Cave & the Bad Seeds Push the Sky Away [Bad Seed Ltd.]

Nisam bio zadovoljan, naravno, ne znam je li do odsustva tajnog sastojka zvanog Mik Harvi ili do odomaćenja Vorena Elisa (onog drugog Vorena Elisa), zbog čega ponekad pesme zvuče kao Grinderman za stiskavac, ali slušao sam. Nije njihova najgora ploča (najbliža toj prestižnoj tituli u mom univerzumu je No More Shall We Part), povremeno čak i neočekivano zablista, kao u poslednjoj, naslovnoj numeri. Sve u svemu, više sreće sledeći put. “Hannah Montana does the African Savannah”? Uh, stvarno?

_______________________________________________________________

dirty-beaches-drifters-love-is-the-devilDirty Beaches Drifters/Love Is the Devil [Zoo Music]

Stranac u stranoj zemlji (Kanađanin tajvanskog porekla), multiinstrumentalista koji je već nastupao kod nas (promašio sam ga), Hungtai je inspirisan rokabilijem, bendom Suicide i Vong Kar Vaijem. Dupli album ima uslovno raskošniju polovinu s gostujućim muzičarima i onu svedeniju, gde je sam svoj majstor. Ah da, treća numera je jezoviti instrumental po imenu “Belgrade”.

_______________________________________________________________

deafDeafheaven Sunbather [Deathwish]

Prosto je perverzno u godini u kojoj je My Bloody Valentine objavio povratnički album odlučiti se radije za ovo, ali to je defekt ličnosti, ništa lično; slab sam na slične krosovere, još od finih bendova kao što je Jesu. Najbrutalniji šugejz ili najnežniji blek metal? Zavisi da li je vaša čaša padavičarski poluprazna ili metalerski polupuna.

 

_______________________________________________________________

images_albums_Wooden_Ambulance_-_River_Sand_-_2013052260710008_w_290_h_290_m_crop_a_center_v_topWooden Ambulance River Sand [DIY]

Četrnaest novih pesama subotičkog benda koji u punom sastavu broji devet članova. Drugi album je samouvereniji, raskošnji, raznovrsniji. Poseban razlog za veselje je što u glavi sve manje delim stvari na one otpevane u registru Kurta Vagnera iz Lambchop i Stjuarta Stejplsa iz Tindersticks, a sve je više onih koje se otimaju svim uticajima. I to nije sve. Družina vredno radi na trećem izdanju. Kao nezvanični maneken benda, srdačno vas pozivam da probate. Uživo su pakleno bučni, uzbudljivi i još bolji.

 

30.11.2013

Korica oko korice

posted by admin

in blog

Pre desetak godina, kada je naprasno postalo dostupno, bacio sam se na masovnu internet kupovinu svih onih polovnih, teško nabavljivih knjiga koje sam želeo od detinjstva a za koje sam verovao da ih nikad neću držati u rukama. Nisu bile skupe, često sam imao sreće da ih dobijem očuvane, a u većini slučajeva bi sami naslovi opravdali ili prevazišli moje idealizovane predstave o njima. Samo bi ponekad stigao izobličeni ili “mirišljavi” primerak, ili, kao u slučaju THE MAGIC MAN Čarlsa Bomonta – uz Ričarda Metisona jednog od dvojice mladih pisaca koje je Rod Serling prve zvao kao pojačanje za neku tamo seriju ZONA SUMRAKA – korica koja se lepi za prste ili druge knjige na polici usled nekakvog hemijskog procesa započetog daleke 1965. ili zbog mesta na kojem je držana. Posle neuspelih pokušaja čišćenja, u očajanju sam dohvatio nekakav šareni, ogromni promotivni poster iz novina i od njega nasumično iskrojio omotač za školsku svesku da bih knjigu zaštitio od okoline i okolinu od nje. I evo, toliko godina kasnije, vidim da je slučajno dobila novu, dostojnu koricu. Traktor kao papuča? Dođe mi da saznam ko je autor, iskoristim crtež kao naslovnicu za nešto svoje.

spredastragauncovered

13.11.2013

Korak

posted by admin

in blog

Časopis Koraci #7-9, 2013.

DSC00803DSC00804

 

28.10.2013

Pisanje priče koju će završiti drugi

posted by admin

in blog

DSC00791Na poziv EU info centra (EUIC), koji od prošle godine na beogradskom Sajmu knjiga organizuje, između ostalog, kreativne radionice za osnovce i srednjoškolce, učestvovao sam u jednoj potpuno novoj vrsti manifestacije: svakog dana Sajma, po jedan pisac (Mileta Prodanović, Srđan Tešin, Mihajlo Pantić, Muharem Bazdulj, Srđan Srdić i clumsy moi) započinjao je priču na temu domaćeg iskustva s Evropskom unijom, a grupica odabranih tviteraša ju je na licu mesta, u roku od sat vremena – brzina je tu bila od presudnog značaja – nastavljala neizmeničnim tvitovima. Zainteresovani su mogli da prate šta se dešava uživo ili na Tviteru, preko heštega #euprica.

Format u kojem će moji kolaboracionisti raditi poznajem zato što i sâm, eto, ponekad tvitnem, ni izbliza onoliko koliko bi možda trebalo, ponekad čak i priču u dužini jednog tvita (best of sakupljen ovde), a najviše zato što me je svojevremeno oduševila pripovetka “Black Box”, koju je za Njujorker u tvitovima napisala jedna od mojih omiljenih spisateljica Dženifer Egan.

Dakle, u pisanju sam pazio da priča bude u prvom licu i prezentu, jer se tako štede dragocena slovna mesta, da sve rečenice mogu same ili logično grupisane da stanu u 140 karaktera, da čak i van konteksta stoje same za sebe kad god je to moguće. Naglasak sam stavio na radnju i zaplet, više nego i inače, jer sam znao da će svima biti dobar podsticaj da se priča potera napred napred napred.

Državljane EU odlučio sam da dovedem kod nas umesto da naš čovek putuje u tuđinu, jer sam smatrao da tematski može biti podjednako intrigantno i indikativno. A kad su već, mučeni, tu, što ne bi posećivali neobična (izmišljena?) mesta, drugačija od dežurnih zamki za turiste na koje smo već oguglali i mi i oni.

Junake iz Nemačke i Italije nazvao sam po slavnim filmskim kaubojima iz tih zemalja, Horstu Buholcu (Sedam veličanstvenih) i nedavno preminuloj zvezdi špageti vesterna Đulijanu Đemi, jer mi se činilo banalnim da se zovu “Hans” i “Luiđi”.

I tako sam uradio svoj deo “Manje poznate karte zemalja van evrozone za hedoniste”, priče koja se prekida kad je najzanimljivije.

Moje je bilo da se u dogovorenom terminu, 25. oktobra posle podne, pojavim na štandu EUIC-a i manje-više kao pasivni posmatrač uživam u onome što sledi. Je li bilo teško pustiti priču u ovaj surovi svet tako nezbrinutu? Nije. Između ostalog, i zbog toga što me je zanimalo šta će pobuditi kod drugih. Učesnicima sam rekao da im je svečano predajem, sada je njihova, mogu da rade s njom šta hoće, ali šta god urade, neka paze da ne umre. Ona je sada pomalo Tamagoči.

Tviteraši – Iva Tanacković, Svetlana Stefanović, Miss Coffeeholic, Mladen Savković i Viktor Marković – savet su shvatili na pravi način. Bili su odlični. Priču su dovršili, zaokružili i obogatili, podarivši joj dostojan i dostojanstven kraj, ostajući verni predlošku na koji su se nadovezivali. Na kraju sve to izgleda kao prava priča, a ne tek zabavni eksperiment.

A koliko je samo zabavno bilo. Prebacivanje kreativnih vrućih krompira u susedno krilo, šašave digresije, genijalna rešenja za izvlačenje iz ćorsokaka, čak i izvorni saspens. Brzo smo shvatili koliko je na štandu u dramskom i praktičnom smislu nedostajalo zvonce s hotelskog pulta kojim bi tviteraš označio da je gotov i dao zeleno svetlo sledećem nosiocu štafete (eto predloga za EUIC, ako forma zaživi u budućnosti).

Svaki od učesnika imao je neprocenjiv doprinos sadašnjem izgledu priče i bar jedan tvit zbog koga smo svi pali pod sto. U međuvremenu je, u duhu Hičkokovog “mekgafina”, skovan termin “šušte jablanovi”, da obeleži onaj trenutak kada radnja prosto mora da tapka u mestu. Za njeno dobro.

U rezultat možete da se uverite i sami. Živeli.

tvitap2manja

tvitap manja

 

22.10.2013

Izaberi svoju tviter avanturu

posted by admin

in blog

Na štandu EU info centra na beogradskom Sajmu knjiga, od 20. do 27. oktobra posetioci će moći da prisustvuju prvom Tweet-Up zajedničkom pisanju kratke priče. Mileta Prodanović, Srđan Tešin, Mihajlo Pantić, Muharem Bazdulj, Oto Oltvanji i Srđan Srdić će, svaki u svom danu, započeti po jednu priču, a šest tviteraša ih u roku od sat vremena nastaviti ili završiti.

eu